Sreda, 15. oktobar 2008. - Objavljeno 22:45 GMT

Reformski samit G8

Lideri Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta saglasili su se da sa predstavnicima drugih bitnih država uskoro održe sastanak na vrhu na kojem bi se razgovaralo o reformi međunarodnog finansijskog sistema.

Lideri G8 su saopštili i da je postignuta saglasnost o ponovnom pokretanju pregovora o svetskoj trgovini koji su početkom godine doživeli slom.

Najava samita G8 usledila je tokom samita Evropske unije u Briselu na kojem su predstavnici zemalja članica razmatrali plan za spasavanje finansijskim nevoljama ophrvanih banaka.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, kaže da su predložene mere naišle na opštu podšrku članica Unije ali uz jedan broj rezervi koje, po rečima Sarkozija, tek treba da budu prevaziđene.

Vrednost deonica na svetskim berzama je u međuvremenu zabeležila nagli pad zbog straha investitora od globalne recesije i rasta nezaposlenosti.

Dau Džons indeks akcija na njujorškoj berzi zabeležio je pad od skoro osam odsto što je, u procentima, najveći gubitak u jednom danu od 1987. godine.

Na tržištima u Brazilu i Argentini deonise su izgubile deset odsto vrednosti a veliki pad zabeležen je i na londonskoj berzi kao i na drugim evropskim tržištima.

Strah od recesije uticao je na pad cene nafte budući da su tržišta predvidela pad potražnje.
Lideri Grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8) najavili su da će sa predstavnicima drugih važnih država održati sastanak na vrhu na kojem će biti reči o reformi međunarodnog finansijskog sistema.

Šefovi država ili vlada G8 kažu da su jedinstveni u rešenosti da se suprotstave globalnoj krizi i da povrate poverenje u globalnu finansijsku strukturu.

Najava samita G8 usledila je tokom sastanka lidera Evropske unije u Briselu na kojem predstavnici zemalja članica razmatraju plan za spasavanje finansijskim nevoljama ophrvanih banaka.

Lideri evropske dvadesetsedmorice takođe traže i potpunu reviziju globalnog finansijskog sistema.

Neke od siromašnijih članica unije iz Istočne i Srednje Evrope zatražile su tokom samita u Briselu ublažavanje ambicioznih evropskih planova usmerenih na borbu protiv klimatskih promena zbog, kako navode, tekuće ekonomske neizvesnosti.

Vrednost deonica na evropskim berzama je u međuvremenu zabeležila pad zbog straha investitora od globalne recesije.

Dau Džons indeks akcija na njujorškoj berzi zabeležio je pad od skoro osam odsto što je, u procentima, najveći gubitak u jednom danu od 1987. godine.

Na tržištima u Brazilu i Argentini deonice su izgubile deset odsto vrednosti a veliki pad zabeležen je i na londonskoj berzi kao i na drugim evropskim tržištima.

Predsednik američke Centralne banke Ben Bernanki upozorio je da, čak i u slučaju da se povrati poverenje u finansijska tržišta, predstoji teška ekonomska situacija.

Bernanki je istovremeno naglasio da će Sjedinjene Države, preduzimanjem kako se izrazio agresivnih koraka, izbeći ponavljanje grešaka iz vremena Velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka.

EU i borba protiv klimatskih promena

Neke od siromašnijih članica Evropske unije iz redova bivših komunisitčkih zemalja kao i Italija su na samitu u Briselu izrazile zabrinutost povodom ambicioznog plana EU za borbu protiv klimatskih promena.

Italija i Poljska su zapretile da će blokirati plan Evropske unije za borbu protiv klimatskih promena tvrdeći da njegova primena predstavlja opterećenje za industriju.

Dopisnik BBC-ija u Briselu kaže da francuski predsednik Nikola Sarkozi insistira da se sporazum o tome postigne do kraja godine.

Sarkozi tvrdi da je plan borbe protiv klimatskih promena vitalno važan za Evropu ukoliko želi da zadrži vodeću ulogu koju na tom polju ima na svetskoj sceni.