Nagrada za tri decenije posredovanja

Odluku Nobelovog komiteta u Oslu je saopštio njegov predsednik Ole Danbolt Mjoes.

"Norveški Nobelov komitet je odlučio da Nobelovu nagradu za mir za 2008. godinu dodeli Martiju Ahtisariju za veliki napor koji je uložio u rešavanje međunarodnih sukoba na nekoliko kontinenata, tokom više od tri decenije. Ti napori su doprineli mirnijem svetu i bratstvu među narodima, u duhu Alfreda Nobela."

Ole Danbolt Mjoes je takođe rekao da je Marti Ahtisario bio izvanredan pregovarač:

"Tokom čitavog svog života, bilo kao visoki zvaničnik finske vlade, ili u međunarodnom svojstvu često povezanom sa Ujedinjenim nacijama, Marti Ahtisari je učestvovao u nastojanjima da se reši nekoliko ozbiljnih i dugotrajnih sukoba."

Angažovanje na Balkanu

71-ogodišnji finski političar bio je izaslanik generalnog sekretara UN na pregovorima Beograda i Prištine o statusu Kosova.

Pre toga je bio izaslanik EU i zajedno sa ruskim predstavnikom Viktorom Černomirdinom bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću predstavio je mirovni plan koji je juna 1999. godine doveo do okončanja NATO bombardovanja i raspoređivanja međunarodnih snaga na Kosovu.

Od 1992. do 1993. godine predsedavao je radnom grupom za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju - u istom periodu bio je specijalni savetnik generalnog sekretara UN za pitanja bivše Jugoslavije.

Posredovanje širom sveta

U periodu od 1989. do 1990. godine Marti Ahtisari je odigrao značajnu ulogu u uspostavljanju nezavisnosti Namibije.

Zajedno sa organizacijom koju je ustanovio, Inicijativom za rešavanje kriza, Ahtisari je imao centralnu ulogu u rešavanju komplikovanog pitanja pokrajine Ače u Indoneziji.

Nadgledanje procesa pomirenja između indonežanske vlade i pobunjenika 'Pokreta za oslobođenje Ačea' - čime je završen trodecenijski sukob u kojem je ubijeno oko petnaest hiljada ljudi - donelo mu je prvu nominaciju za Nobelovu bagradu za mir 2005. godine.

Posredstvom svoje organizacije i u saradnji sa drugim institucijama, Ahtisari je pokušao da nađe mirno okončanje problema u Iraku.

Konstruktivno je doprineo okončanju sukoba u Severnoj Irskoj, u Srednjoj Aziji i na rogu Afrike.

Novac za dalji rad

U prvoj reakciji na vest da je dobio Nobelovui nagradu za mir, Ahtisari je rekao da kao svoje najvažnije dostignuće u mirovnom posredništvu smatra obezbeđivanje sporazuma sa Južnom Afrikom u dodeli nezavisnosti Namibiji.

Kao laureatu, izabranom među gotovo dve stotine kandidata, Ahtisariju pripada i novčana nagrada od milion i četiri stotine hiljada dolara.

Ahtisari je rekao da će taj novac biti od pomoći u daljem radu njegove organizacije, Inicijative za rešavanje kriza:

"Zahvalan sam Nobelovom komitetu zbog odluke koju je doneo, jer će mi, nadam se, omogućiti da dalje radim i stvoriće uslove za rad mojih kolega u našoj nevladinoj organizaciji koja je odigrala ključnu ulogu pružajući mi podršku i radeći samostalno. Želim da im pomognem u godinama koje slede, jer treba da počnem da se suočavam sa tim da imam 71 godinu i da više nemam vremena da putujem van Finske 200 dana godišnje. Želeo bih da provedem više vremena sa svojom suprugom."