Četvrtak, 28. avgust 2008. - Objavljeno 10:49 GMT

Da li je na redu Ukrajina?

Otkako je Rusija sa svojom vojskom ušla na gruzijsku teritoriju, a naročito posle zvaničnog priznavanja Južne Osetije i Abhazije kao nezavisnih država od strane Moskve, mnogi se pitaju da li je sledeća na redu Ukrajina.

Legenda kaže, a svojevremno su o tome pisale i pojedine ruske novine, da je Vladimir Putin na samitu NATO-a u Bukureštu u aprilu navodno rekao američkom predsedniku Džordžu Bušu - "Džordž, zar ne razumeš? Ukrajina ne postoji kao nacija. Šta je Ukrajina? Deo njene teritorije je Istočna Evropa, a drugi, i to značajan deo, smo im mi dali."

Ukrajina je, s druge strane, i veća i vojno moćnija država od Gruzije. Graniči se, osim sa Rusijom, i sa Poljskom, Slovačkom, Madjarskom i Rumunijom - članicama Evropske unije, u čije bi okrilje i većina Ukrajinaca želela da uđe.

Krim je sledeće žarište?

U Ukrajini, s druge strane, živi i veliki broj Rusa - i to na Krimu, koji je baza ruske Crnomorske flote. Zato bi na Krimu, kako veruje Ivan Lozovi sa ukrajinskog Instituta za demokratiju, moglo doći do sukoba:

"Nema sumnje, ja se slažem sa većinom analitičara da je Krim potencijlano žarište. Tamo živi brojna ruska populacija, a i Moskva je zainteresovana da izaziva nestabilnost u regionu, tako da postoji velika mogućnost da u narednih tri do pet godina dođe do ozbiljne konfontacije izmedju Ukrajine i Rusije na Krimskom poluostrvu", kaže on.

Ruski analitičar Aleksandar Nekrasov pak, kaže za BBC da bi se njegovi preci medju kojima su Lav Tolstoj i pesnik Nikolaj Nekrasov, prevrnuli u grobu da znaju da se Rusija i Ukrajina nisu u dobrim odnosima.

"Mislim da niko ne treba da pripoji tuđu teritoriju, već da treba da se vodi dijalog. Svedoci smo posledica raspada Sovjetskog saveza, i kao da se sovjetski duh vratio da progoni sve ključne igrače u tom procesu. Nijedan konflikt nije razrešen, već su se oni godinama 'podgrevali' - pa je puklo u Gruziji, a moglo bi da pukne i na Krimu", kaže on.

Zapad "muti vodu"

Rusiju i Ukrajinu, objašnjava BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, iznad svega veže istorija:

"Kijev se na primer, smatra mestom nastanka istočne pravoslavne crkve. U Kijevu je bilo prvo sedište pravoslvne crkve, pre nego što je to postala Moskva, i u ukrajinskoj prestonici se nalazi jedan od najstarijih pravoslavnih hramova - hram Svete Sofije, izgradjen 1037. godine. Za pravoslavne vernike u istočnoj Evropi, Moskva i Kijev su kao Meka i Medina za muslimane".

Zatezanje posle Narandžaste revolucije

Do zatezanja odnosa izmedju Kijeva i Moskve u poslednjem periodu došlo je posle Narandžaste revolucije, odnosno otkako su na vlast u Ukrajini došli Viktor Juščenko i njegovi prozapadno orijentisani saradnici.

Stanovništvo Ukrajine je takođe dosta podeljeno po pitanju Rusije - istočni deo zemlje, na primer, privrženiji je politici Moskve nego populacija na zapadu, a Krimsko poluoostrvo, kao baza ruske flote, posebna je priča.

Luka Sevastopolj je, prema sporazumu iz 1997. godine, stalna baza ruske Crnomorske flote i to bi tako trebalo da ostane sve do 2017. godine.

"Na sreću, trenutno se na Krimu ništa ne dogadja osim što se pažljivo prate dogadjaji u Gruziji i eventualne posledice ruskog priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Osim Rusa, na Krimu žive i Tatari koje je još Staljin proterao. i koji posle sticanja nezavisnosti Ukrajine zahtevaju da im se vrati njihova imovina. Dakle, Krim je izuzetno nesigurno područje i verovatno će tako i ostati. Ukoliko Rusija ima nameru da Ukrajince podvrgne pritisku, Krim će biti taj gde će stvar da eksplodira", kaže Oleksej Solohubenko.

Nema opuštanja

BBC-jev urednik Oleksej Solohubenko, međutim, nije siguran da bi većina Rusa na Krimu podržala odvajanje od Ukrajine.

Naime, osim što imaju svoju vladu i parlament i široku autonomiju na Krimu, većina stanovništva, smatra Solohubenko, ne bi podržala odvajanje posle svega što se desilo u Gruziji.

Ukrajinski političari, međutim, nisu sasvim opušteni kada su u pitanju eventulne dalje namere Rusa. BBC je zato upitao Olega Ribačuka, bivšeg šefa kabineta predsednika Juščenka, da li Rusi motre i na Ukrajinu.

"Nikada nas nisu ni ispuštali iz vida, ni poslednjih par vekova, a naročito ne posle Narandžaste revolucije, kada smo počeli da se približavamo EU i NATO-u. Rusi imaju infrastrukturu na Krimu, što se videlo kada su svojevremeno ruske tajne službe i propagnda njihove Crnomorske flote organizovali demonstracije protiv ulaska Ukrajine u NATO. Takođe, Rusi finansiraju vrlo provokativne nevladine organizacije, koje zagovaraju otcepljenje Krima, a za ostvarenje svojih ciljeva koriste i crkvu".

Da li će biti vojnog odgovora?

A šta ako se Rusija odluči za konkretnu akciju u Ukrajini? Da li bi Ukrajinci bili vojno spremni da odgovore? Oleg Ribačuk o tome za BBC kaže:

Lider ukrajinske opozicije i bivši premijer, proruski orijentisani političar Viktor Janukovič, podržao je odluku Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

Što se vrha vlasti u Kijevu tiče, predsednik Juščenko je mnogo oštriji u nepodržavanju ruske politike, dok je premijer Julija Timošenko, trenutno najpopularniji političar u zemlji, nešto obazrivija u izjavama.

Ona je pragmatičnija, i uprkos tome što se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije, Timošenko je svesna zavisnosti Ukrajine od ruskog gasa - kao i činjenice da bi njena zemlja mogla da izgubi u eventualnom sukobu sa ruskom flotom u Crnom moru.