Satelitski snimci sukoba u Gruziji

U saopštenju HRW navodi se da se na fotografijama koje su snimljene po okončanju sukoba u toj oblasti vidi pet sela u okolini glavnog grada Južne Osetije, Chinvalija.

Hjuman rajts voč tvrdi da je analiza snimaka koju su obavili stručnjaci Ujedinjenih nacija pokazala da je reč o "namernom paljenju" a ne o posledicama oružanog sukoba.

Hjuman rajts voč konstatuje da su snimci "dokaz ratnih zločina", i traži od ruskih vlasti da kazne odgovorne.

SAD: "očigledna laž"

Sjedinjene Države su, u međuvremenu, kao "očiglednu laž" odbacile ruske optužbe da je Vašington isprovocirao sukob u Gruziji iz unutrašnjepolitičkih razloga.

	Vladimir Putin

SAD su saopštile da će Rusija "snositi posledice daljeg vojnog prisustva u Gruziji", nakon što je ruski premijer Vladimir Putin je u četvrtak rekao da su se američki državljani, tokom intervencije ruskih snaga, nalazili u zoni sukoba u toj zemlji.

Američki ambasador u NATO-u Kurt Volker rekao je za BBC da je "šokiran" Putinovim optužbama:

"Zaista je neobično da on izgovori nešto takvo. Nakon što je Rusija izvršila invaziju susedne zemlje u koju je, za svega par dana, prodrlo dvadeset hiljada ruskih vojnika i nakon što i dalje delove te zemlje drži pod okupacijom, oni se pojave i kažu da su Amerikanci krivi za sve. Zaista čudno", zaključio je Volker.

Sukobi u UN

Ruski i zapadni predstavnici u UN u međuvremenu su se oštro sukobili povodom ruskog priznanja nezavisnosti gruzijskih separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije.

Francuski ambasador pri Ujedinjenim nacijama je osudio ruski potez, dok su Sjedinjene Države i Britanija optuižili Moskvu da pokušava da silom prekraja međunarodno priznate granice.

	Izbeglice u Južnoj Osetiji

Odbacujući kritike zapadanih zemalja na račun ruske vojne intervencije u Gruziji, ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je rekao da je loše kada se koristi sila, ali da bi, pošto su druge zemlje već pokrenule to pitanje, želeo da ih podseti na to kako je NATO koristio oružanu silu na Kosovu.

Novinske agencije su, u međuvremenu, pozivajući se na izvore u kabinetu francuskog predsednika Nikole Srkozija, javile da Evropska unija na vanredno sazvanom samitu u ponedeljak neće zatražiti uvođenje sankcija Rusiji zbog vojne intervencije u Gruziji.

Rusko ministarstvo inostranih poslova je istovremeno izrazilo nadu da će na predstojećem evropskom samitu, kako se navodi, "razum prevladati emocije".

Izbori kao okidač?

Ruski premijer Vladimir Putin optužio je u četvrtak SAD da su "verovatno izazvale krizu u Gruziji" za, kako je rekao, "unutrašnjepolitičke potrebe pred izbore za Belu kuću".

Putin je rekao američkoj TV mreži CNN da su američki gradjani bili u oblastima pogođenim borbama za vreme sukoba oko Južne Osetije, i da su primali direktna naređenja od svojih lidera.

Ruski zvaničnici su mu, prema Putinovim rečima, preneli da je kriza u Gruziji "isprovocirana kako bi bila od koristi za jednog od američkih predsedničkih kandidata".

"Postoji sumnja da je neko u SAD posebno kreirao ovaj sukob sa ciljem da situacija postane napetija i da se tako stvori prednost za jednog od kandidata koji se bore za ulazak u Belu kuću", izjavio je Putin za CNN.

Portparol Bele kuće Dejna Perino rekla je da su tvrdnje ruskog premijera netačne i odbacila ih kao "iracionalne".

"Izgleda da ga oni zvaničnici koji su mu preneli iznete tvrdnje veoma loše savetuju", izjavila je portparol Bele Kuće nakon Putinovog intervjua.

Mogućnost sankcija ili ne?

Rusija je u četvrtak odbacila i upozorenje francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera, koji je rekao da Evropska unija razmatra mogućnost zavođenja sankcija protiv Rusije zbog krize u Gruziji.

	Bernar Kušner

Naime Francuska, koja presedava Evropskom unijom, zakazala je vanredni samit Unije za ponedeljak povodom situacije u Gruziji na kome će biti reči o budućim odnosima sa Rusijom nakon što je Moskva odbila da povuće svoje snage iz separatističkih oblastu Južne Osetije i Abhazije, i podržala njihovu nezavisnost.

Šef francuske diplomatije je u Briselu rekao da se "pored sankcija, razmišlja i o drugim sredstvima pritiska na Moskvu", ali nije detaljihe obrazložio svoju izjavu.

"Naši diplomatski napori nisu ograničeni na održavanje konferencija. Naporno radimo sa drugih 26 evropskih država kojima predsedavamo tokom narednih četiri meseca. Pokušavamo da sročimo oštar tekst koji će pokazati našu rešenost da ne pristajemo na ono što se događa u Gruziji. Naravno da razmatramo sankcije, kao i druga sredstva", rekao je Kušner.

Reakcija Sergeja Lavrova

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je brzo odgovorio Kušneru, rekavši da je reč o "emotivnom odgovoru na događaje u Gruziji":

	Sergej Lavrov

"Moj prijatelj Kušner je takođe rekao da ćemo uskoro napasti Moldaviju, Ukrajinu i Krim - ali u pitanju je bolesna mašta, i to se verovatno odnosi i na izjavu o sankcijama", rekao je Sergej Lavrov.

Kušner je kasnije demantovao da je uopšte pominjao sankcije EU i naglasio da francuska "nema bolesnu maštu".

Lavrov, s druge strane, tvrdi da na zapadu vlada "potpuna konfuzija" u vezi sa Gruzijom. Ali kako je iz Brisela javila BBC-jeva Oana Lundžesku, čini se da se raspoloženje u Evropskoj uniji polako menja:

"Diplomate kažu da nije jasno na šta tačno Francuzi misle kada govore o sankcijama, kao i koliko bi članica Unije bilo spremno na takav potez protiv ključnog međunarodnog partnera EU. Neke od Rusiji sklonijih evropskih zemalja, kao što su Nemačka i Italija, sve oštrije kritikuju Moskvu. Očekuje se da se evropski lideri na samitu u ponedeljak dogovore o ponudi pomoći za obnovu Gruzije, uključujući Južnu Osetiju i Abhaziju, kao i o upućivanju posmatrača. Druge moguće mere su zamrzavanje pregovora o Sporazumu o starteškom partnerstvu Unije sa Moskvom, sprečavanja ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao i zaoštravanje viznog režima sa ruske državljane", kaže Lundžesku.

Miliband: intervju za BBC

U međuvremenu je britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband izjavio da Rusiji "ne sme biti dopušteno da gospodari sferom uticaja u neposrednoj blizini njenih granica".

	Dejvid Miliband

Miliband je, u intervjuu za BBC, pažljivo nastojao da izbegne pominjanje mogućnosti pokretanja rata protiv sve samouverenije Rusije.

"Neporeciva je istina da ne prihvatamo podelu Evrope na zone uticaja. Takve zone, poput onih ustanovljenih sporazumom sa Jalte 1945. godine ili Bečkim kongresom iz 1815. godine su anatema za savremeni svet, zato što su sferama uticaja nekada gospodarile imperije", rekao je on.

Britanski šef diplomatije upozorio je Rusiju i da joj, ako nastavi da se ponaša kao što se ponašala do sada, "preti izolacija i gubitak poštovanja i poverenja u svetu".