Francuski vojnici na Kosovu

Zvaničnici Srbije su kontinuirano upozoravali da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznavanje tog nelegalnog akta, može imati karakter presedana i destabilizovati druge regione u svetu, navodi se u saopštenju.

U dokumentu se dodaje i da zvanični Beograd poštuje međunarodno pravo i principijelno se zalaže za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, a na prvom mestu Republike Srbije.

Međutim, šta priznanje Abhazije i Južne Osetije od strane Moskve u suštini znači za Srbiju i njenu politiku prema problemu Kosova?

Rusija se ponaša isto kao Zapad

Beograd se do sada, naime, u velikoj meri oslanjao na podršku Moskve - koja je, po mnogim mišljenjima, zbog sopstvenih postupaka izgubila moralno pravo da se zalaže za očuvanje teritorijalnog integriteta i poštovanje međunarodnog prava.

U međuvremenu, visoki ruski zvaničnici - poput šefa diplomatije Sergeja Lavrova - odbijaju da povuku paralele izmedju Kosova i Južne Abhazije i Osetije, ali u Moskvi ima i onih koji ukazuju na neke sličnosti.

Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume, Konstantin Kosačov, za BBC to objašnjava ovako:

"Sve ove godine od raspada Sovjetskog Saveza mislim da je Rusija bila glavna, možda i jedina zemlja koja se zalagala za to da se na delu, a ne samo na rečima poštuje medjunarodno pravo. Mi od tada nismo priznali nijednu zemlju, nismo svoju vojsku poslali bilo kuda izvan ruskih granica, nismo otvarali vojne baze. Govorili smo o medjunarodnom pravu, o savetu bezbednosti, o OEBS-ovom završnom aktu iz Helsinkija. Naši partneri, uključujući i Veliku Britaniju, za to vreme su bili spremni da krše međunarodno pravo kada je to bilo u njihovom nacionalnom interesu: bombardovali su Irak, priznali su Kosovo. Rusija se sada ponaša isto tako", kaže Kosačov za BBC.

Zapad se ne slaže

	Priština

Zapad, naravno, odbija da se složi s tim ruskim argumentom.

Međutim, Džeremi Karver, predsednik britanskog ogranka Udruženja stručnjaka za medjunarodno pravo, kaže da je Moskva u pravu kada povlači paralele:

"Mnogi stručnjaci za međunarodno pravo su u vreme vojne intervencije oko Kosova upozoravali da Zapad kršenje međunarodnog prava pokušava da prikaže kao humanitarnu intervenciju. Za Ruse je, medjutim, bilo ključno to što je do upotrebe sile oko Kosova došlo bez odobrenja Saveta bezbednosti. Rusi sada igraju istu tu igru - ali to je vrlo opasna igra, jer u sastavu Rusije ima dosta oblasti koje bi takodje želele da se otcepe. Vrlo je razočaravajuće kada se zemlje koje su stalne članice Saveta bezbednosti tako ponašaju", smatra on.

Šta sa priznanjem Kosova?

Jedno od principijelnih pitanja je i da li će Rusija sada priznati nezavisnost Kosova - o čemu Konstantin Kosačov u razgovoru za BBC kaže:

"Možda hoće, ništa ne mogu da isključim. Ali izmedju Kosova na jednoj i Abhazije i Južne Osetije na drugoj strani postoji jasna razlika. Kosovo je ne samo formalno, nego i faktički pripadalo Srbiji i bivšoj Jsugoslaviji. Južna Osetija i Abhazija su od raspada Sovjetskog Saveza negirale da pripadaju Gruziji. Mi smo pokušavali da Gruziji pomognemo da političkim putem nadje način da očuva svoju teritorijalnu celovitost. Ona je pokušala da to ostvari vojno. I to je bio kraj. Što je mnogo - mnogo je", kaže Kosačov.

Verovatno bez zaokreta

	Slavlje u Abhaziji

Malo je verovatno da Rusija napravi zaokret u politici prema Kosovu, smatra bivši premijer Slovačke Jan Čarnogurski.

On kaže za BBC da će u vezi sa Kosovom i sa problemima na Kavkazu svi nastaviti da ponavljaju ono što su i do sada govorili:

"Ja sam pravnik, i znam da će svaka strana isticati argumente koji joj idu u prilog. Siguran sam da će i Srbija i Rusija i Zapad govoriti o sličnostima i razlikama izmedju Kosova i Južne Osetije, nastojeći da dokažu da su baš oni u pravu. U iznošenju tih argumenata će biti malo propagande, malo politike, malo prava - naravno, realnost na terenu će biti ona koja je nastala upotrebom sile", navodi Čarnogurski.

Šta konkretno to sve znači za izglede Srbije da u UN obezbebdi većinu za inicijativu o tome da se medjunarodni sud pravde izjasni o proglašenju nezavisnosti Kosova?

"Mislim da slučaj Južne Osetije, odnosno Gruzije, ide u prilog nastojanjima Srbije da dobije više glasova. Da li će Srbija u Generalnoj skupštini UN obezbediti potrebnu većinu, ja to ne znam, ali siguran sam da ovo što se desilo Srbiji pomaže da dobije više glasova. To je zato što veliki broj država uviđa da velike sile koriste postojeću situaciju u svetu da podrže prijateljske zemlje ili teritorije koje nisu priznate. Zato mislim da se povećava verovatnoća da zemlje podrže inicijativu da se utvrde nekakva pravila, jer se čini da su ta pravila danas potrebnija nego pre nekoliko godina", smatra bivši premijer Slovačke.

	Ruske snage u Gruziji

Da li mislite da će dosta zemalja zauzeti takav stav, uprkos tome što će se naći, na primer, pod američkim pritiskom?

"Naravno da će američkog pritiska protiv inicijative Srbije svakako biti, ali posle ovoga što se desilo u Gruziji taj pritisak će dati manje rezultata. Jednostavno se povećao broj zemalja koje su zabrinute da takvo nešto može da se ponovi i izvan Kavkaza", kaže na kraju razgovora za BBC bivši premijer Slovačke Jan Čarnogurski.