Ruske trupe u Gruziji

Nacrtom rezolucije se potvrđuje teritorijalni integritet Gruzije a Rusija poziva da svoje trupe povuče na položaje koje su držale pre izbijanja sukoba.

Rusija međutim tvrdi da se prekidom vatre, na koji je pristala prošle nedelje, njenim jedinicama dozvoljava povlačenje u tampon zonu sa gruzijske strane granice sa Južnnom Osetijom.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je ranije izjavila da Rusiji ne sme biti dopušteno da sprečava pojedine evropske zemlje da se priključe transatlantskom savezu.

Medvedev najavio rok za rusko povlačenje

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, kako prenose izvori u Moskvi, najavio da će tokom nekoliko narednih dana ruske vojne jedinice biti vraćene na položaje predviđene sporazumom o prekidu vatre.

Predsednik Medvedev je, prema informacijama iz Kremlja, rekao francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju da će do petka deo ruskog vojnog kontingenta biti povučen u bezbednosnu zonu koja se, duž granice Južne Osetije, proteže unutar gruzijske teritorije.

Ostatak trupa biće prebačen u Južnu Osetiju i u Rusiju.

Očevici su nešto ranije naveli da su ruski vojnici viđeni kako napuštaju gruzijski grad Gori ali dopisnik BBC-ija na terenu kaže da još uvek nije uklonjeno nekoliko artiljerijskih položaja i ruskih kontrolnih punktova.

Zaposleni u gruzijskoj crnomorskoj luci Poti kažu za BBC da su ruske snage zauzele trgovački deo lučkih instalacija i luke.

Dve strane su, tokom dana, na kontrolnom punktu u blizini Tbilisija razmenile zarobljenike što je, po oceni dopisnika, bio redak primer saradnje sukobljenih strana na terenu.

NATO upozorio Rusiju

NATO je u utorak, posle vanrednog sastanka ministara inostranih poslova u Briselu, održanog na zahtev Vašingtona, saopštio da odnosi sa Rusijom "ne mogu da ostanu nepromenjeni" posle nedavnih sukoba u Gruziji.

Dvadeset i šest ministara spoljnih poslova saglasili su se o zajedničkoj deklaraciji, u kojoj se traži da Rusija smesta povuče svoje snage na položaje na kojima su bile pre izbijanja sukoba u Gruziji 6. avgusta.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer rekao je da Moskva "mora da poštuje sve odredbe mirovnog plana koji je na predlog Francuske potpisao predsednik Medvedev":

"Takođe smo se saglasili, kao što se vidi u našem saopštenju, da naši odnosi sa Ruskom federacijom ne mogu da ostanu nepromenjeni i kao da se ništa nije dogodilo. Mislim da je sama činjenica da je ovaj sastanak održan dokaz toga", rekao je on.

U saopštenju NATO-a kaže da će budući odnosi sa Rusijom zavisiti od sledećih koraka Moskve, "i u rečima i na delu", i ističe se da je Moskva u Gruziji primenila "nesrazmernu silu koja uništava civilnu infrastrukturu".

Prekid bi bio kontraproduktivan

Uprkos tome što se ministri nisu složili i o američkom zahtevu da se razmotri i mogućnost spuštanja odnosa sa Rusijom na niži nivo, prevladao je stav da bi prekidanje komunikacija sa Moskvom bili kontraproduktivno, šef američke diplomatije Kondoliza Rajs kaže da je zadovoljna saopštenjem NATO-a:

"Ovaj dokument je veoma jasno saopštenje da NATO, koji je prešao veliki put od kraja Hladnog rata i kolapsa Sovjetskog Saveza do današnje celovite, slobodne i mirne Evrope, neće dozvoliti da se kroz Evropu povuče nova linija koja bi odvojila one zemlje koje su imale sreće da uđu u transatlantske strukture od onih koje to tek žele da ostvare", rekla je Rajsova.

Moskva je, međutim, još pre sastanka u Briselu upozorila saveznike da budu oprezni, i da ozbiljnije shvate ruske namere i potrebe u aktuelnom sukobu u Gruziji.

Reagujući na današnje zaključke sa samita NATO-a, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ocenio je da su oni "jednostrani i neobjektivni" i da "rečito svedoče o antiruskom opredeljenju zapadnog vojnog saveza".

"Imamo utisak da je akcioni plan NATO-a i proces uvlačenja Gruzije u NATO pristrasan, i da nije zasnovan na principu da Tbilisi treba da ispuni standarde Alijanse, već je prvenstveno diktiran ciljevima koje jedino mogu da nazovem antiruskime i podrškom jednom agresivnom režimu", rekao je Lavrov i dodao da NATO Rusiju "tretira kao dete koje treba disciplinovati", naglašavajući da je takav pristup neprihvatljiv.

Nema aneksije

Ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin demantovao je da Moskva namerava da izvrši aneksiju gruzijske teritorije, rekavši da je njen cilj da "neutrališe agresiju" i zaštiti civilno stanovništvo.

	Angela Merkel sa Mihailom Sakašvilijem u Tbilisiju

"Danas smo u ozbiljnom iskušenju da dovedemo u pitanje svu našu potencijalnu saradnju sa NATO-om. Danas neke usijane glave toliko podržavaju Sakašvilija, da su spremne da nanesu ogromnu štetu međunarodnoj i evropskoj bezbednosti. Pažljivo ćemo analizirati današnje odluke NATO-a, i ako one nisu u skladu sa realnostima na Kavkazu, ako idu u korist gruzijskog agresora, nećemo moći da održimo kvalitet i tempo sadašnjih odnosa sa NATO-om", rekao je on.

Postoje nedoumice o tome koliko NATO zaista može da zaoštri odnos prema Rusiji u okolnostima u kojima nisu do kraja jasne prave namere Moskve, a ni sam Savez nije, bez obzira na sve izjave, do kraja jedinstven u pogledu odnosa sa Rusijom.

Podele ostaju

Tomaš Valašek, jedan od direktora briselskog Centra za evropsku reformu, o tome kaže:

"Članice NATO-a su bile podeljene o pitanju Rusije pre rata u Gruziji, i mislim da će tako ostati i posle rata. Prošlog aprila Francuska i Nemačka su se usprotivile ulasku Gruzije, uz Ukrajinu, u takozvani akcioni plan za članstvo, tvrdeći da bi to bila pogrešna poruka Rusiji i njenom novom predsedniku Medvedevu. Nasuprot njih bile su SAD i članice iz istočne i centralne Evrope koje tvrde da Rusiji nikako ne sme da se pokaže da na bilo koji način kontroliše sudbinu svojih susednih država. Mislim da će na kraći rok, u narednih par nedelja NATO biti jedinstven oko baš te poruke da sve države imaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini i kojim međunarodnim organizacijama žele da pripadaju", kaže Valašek za BBC.

U kontekstu zabrinutosti o budućim potezima Rusije u susednim zemljama posle krize u Gruziji, državni sekretar SAD Kondoliza Rajs odlazi u Poljsku, a šef britanske diplomatije Dejvid Miliband u Tbilisi.

On je pre polaska rekao da su se ministri NATO-a saglasili u oceni da je Rusija vojnom intervencijom u Gruziji povredila međunarodno pravo i, kako je rekao, "prekršila međunarodna pravila igre".

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je u međuvremenu saopštila da su obe strane pristale da u Gruziju puste dvadeset njihovih posmatrača, a ruski tenkovi su, prema izveštajima, viđeni kako napuštaju grad Gori.

"Rusija mora da se povuče"

	Izbeglice u Gruziji

Miliband je, odlazeći iz Brisela pre kraja sastanka ministara zemalja-članice, naglasio da Rusija mora da poštuje primirje potpisano s Gruzijom i povuče trupe iz Gruzije, dok će NATO sa svoje strane ponuditi praktičnu i političku podršku vladi u Tbilisiju, uz jasnu "mapu puta" do članstva u NATO-u.

On je naglasio da je oklevanje Rusije da povuče trupe iz Gruzije delovalo "ujedinjavajuće" na članice Alijanse.

Tbilisi, inače, sve vreme tvrdi da se Rusi ne povlače iz Gruzije, što Moskva odlučno demantuje.

Nije jasno da li je povlačenje u toku

Ruske i gruzijske snage su na jednom kontrolnom punktu kod prestonice Gruzije u utorak razmenile zarobljenike, u potezu koji je opisan kao "gest dobre volje". Petnaest gruzijskih vojnika zamenjeno je za pet ruskih.

Nedaleko odatle, nekoliko stotina Gruzina demonstriralo je protiv ruskih snaga, zahtevajući da se smesta povuku, javio je dopisnik BBC-ja.

Uprkos primirju, potpisanom tokom vikenda, izveštači navode da nema dokaza o velikom pomeranju ruskih trupa i njihovom povlačenju iz Gruzije.

Predstavnica kompanije koja upravlja gruzijskom lukom Poti izjavila je za BBC da su ruski vojnici jutros preuzeli potpunu kontrolu nad lukom i zabranili pristup zaposlenima, ali ta vest još uvek nije potvrđena iz nezavisnih izvora.

Kolone vozila širom Gruzije

	Ruski tenkovi u Gruziji

Kolona ruskih borbenih vozila pešeadije, oklopnih transportera i vojnih kamiona nalazi se na putu koji povezuje dva gruzijska grada - Zugdidi i Senaki.

U Moskvi tvrde da se ruska vojska kreće put Rusije, ali da je pre reč o izmeštanju trupa nego o povlačenju jer je ruska strana, čini se, voljna da izbegne svaku pomisao na uzmicanje.

U Tbilisiju kažu da im je zemlja i dalje pod "ruskom vojnom okupacijom": predsednik Sakašvili je, posle velikog mitinga u glavnom gradu, poručio da oko ruskog vojnog povlačenja nema kompromisa:

"Mi zbog agresije patimo svakog dana, svakog sata i svakog minuta. Ali ja ću biti prvi koji će reći da i pored svih muka i patnji nema ni govora o kompromisu dok Rusi ne odu iz naše zemlje. Oni moraju da odu i to bezuslovno. Tek onda bi mogao da usledi istinski međunarodni proces za rešavanje krize ", rekao je Sakašvili.

Dvosmisleni dokument o primirju

Na putu izmeštanja ruskih jedinica ima i prepreka, rekao je za BBC u ponedeljak general major Nikolaj Uvarov, iz ruskog Ministarstva odbrane:

	Izbeglice u Južnoj Osetiji

"Tokom proteklog dana došlo je i do manjih vatrenih okršaja, na naše vojnike je pucano, uočen je i veliki broj pljačkaša. Sve dakle zavisi od situacije, ali će se pregrupisavanje naše vojske sigurno meriti danima, nikako nedeljama. Naše glavne snage, koje su pružile podršku ruskim mirovnjacima u Južnoj Osetiji koja je bila meta gruzijskog napada, biće prebačene na rusku teritoriju. Mirovne snage će međutim ostati što je uostalom i predviđeno mirovnim sporazumom u šest tačaka. Čak i da nije izričito navedeno, tako će biti, jer je Južna Osetija nedvosmisleno stavila do znanja da je prisustvo bilo koje druge vojske na južnoosetijskoj teritoriji neprihvatljivo."

Utisak je, međutim, da je pomenuti dogovor o prekidu neprijateljstava, postignut uz francusko posredovanje, sročen na prilično dvosmislen način - kako bi i jedna i druga strana mogle da ga potpišu, ali ne i da ga, bar tako izgleda, istovetno tumače.