Ruski tenk u Gruziji

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je međutim u četvrtak rekao da je pitanje gruzijskog teritorijalnog integriteta, posle napada gruzijskih snaga na Južnu Osetiju, "irelevantno".

U celom sporu često se pominje i Kosovo, tačnije jednostrano proglašenje nezavisnosti kojim je narušen teritorijalni integritet Srbije, kao slučaj koji je možda omogučio Rusiji da interveniše u Gruziji.

O mogućnosti otcepljenja od Gruzije Sergej Bagapš, lider drugog gruzijskog separatističkog regiona, Abhazije, za BBC je posle razgovora u Kremlju u četvrtak sa Dmitrijem Medvedevim rekao:

"Znate da postoji presedan. Veoma je jasan i svi govorimo o njemu - to je Kosovo. Verujemo da su mogućnosti otcepljena velike i dobre i da nema nikave potrebe da nešto izmišljamo".

Bez izbora

	Protesti u Beogradu protiv nezavisnosti Kosova

Rusija, kako tvrdi član spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačev, nije imala izbora osim da vojno interveniše kada je Tbilisi, kako je rekao, primenio silu protiv sopstvenih državljana.

"Žao nam je što su Sjedinjene Države uništile teritorijalni integritet Srbije krajem 90-ih i kasnijim priznavanjem nezavisnosti Kosova. Rusija će sada, na istim osnovama, verovatno priznati Južnu Osetiju i Abhaziju", kaže on.

Zamenik gruzijskog ambasdora u Britaniji Georgi Badridze, očekivano, na Kosovo gleda iz sasvim drugačije perspektive - iako naglašava da Tbilisi nije priznao nezavisnost Kosova.

"Na Kosovu, bez obzira da li su bile u pravu ili ne, zapadne sile su pokušale da zaštite, kako su tada smatrale, žrtve represije i etničkog čišćenja. Nasuprot tome, Rusija je u Gruziji zapravo podržala one koje su počinili etničko čišćenje nad Gruzinima."

BBC je razgovarao i sa čovekom koji je bio komandant NATO u vreme bombardovanja Srbije - generalom Veslijem Klarkom.

"Spas za Albance"

	Kosovo

"Nacionalni suverenitet Srbije nije bio ignorisan u slučaju Kosova. U leto 1998, Slobodan Milošević mi je lično rekao da ništa neće uraditi protiv Albanaca pošto su, citiram, "naši ljudi". Naravno, to nije bila istina. On je protiv njih već godinama sprovodio kampanju etničkog čišćenja. NATO je konačno bio prinuđen da interveniše, čime je spasio milion i po Albanaca koji su bili oterani iz svojih kuća. Ono što Rusija sada radi u Gruziji je sasvim drugačije. Ona koristi tamošnju situaciju, koju je sama isprovocirala, da potvrdi svoju kontrolu nad bivšim sovjetskim prostorom", kaže Klark za BBC.

Cela priča, međutim, ima i drugu dimenziju. Po rečima Teda Gejlen Karpentera nije posredi "jednosmerna ulica" i događaji u Gruziji već su imali i imaće uticaja na rasplet kosovskog pitanja, ako Rusija prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

"Mislim da će to veoma verovatno da se dogodi, i da će još više pogoršati američko-rusko odnose. To je, na žalost, uništilo i poslednje šanse nekog kompromisnog rešenja kosovskog pitanja koje su se pojavile u poslednje vreme. Naime, Amerikanci i Evropljani su bli iznenađeni koliko je malo zemalja bilo spremno da prizna Kosovo. Tu se pojavila mogućnost drugačijeg rešenja kosovskog statusa, ili barem teritorijalne podele Kosova u zamenu za to da Beograd prizna Prištinu. Ta vrsta tihe diplomatije i saradnje velikih sila više nije moguća posle događaja u Gruziji".

Komplikovanje situacije

	Albanska zastava

Karpenter kaže da će kriza na Kavkazu neminovno zakomplikovati situaciju na Balkanu:

"Čak i da Abhazija i Južna Osetija proglase otcepljenje od Gruzije i da Rusija i njeni saveznici to priznaju, Amerikanci i njihovi saveznici to nikada neće učiniti i pristati na to. Prema tome, to će povećati broj političkih entiteta koji postoje u nekoj vrsti političkog i diplomatskog vakuuma. To samo komplikuje, a ne olakšava, rešavanje statusa tih secesionističkih političkih entiteta", kaže BBC-jev sagovornik Ted Gejlen Karpenter.

On tvrdi da Kosovo jeste bilo katalizator krize u Gruziji pošto je Zapad, na arogantan način, dugo ignorisao upozorenja Rusije da Kosovo jeste presedan koji će se svima obiti o glavu - i to baš na Kavkazu.