Beograd, neposredno nakon parlamentarnih izbora

Tu se pre svega misli na eventualno odmrzavanje trgovinskog sporazuma sa Srbijom, a neki od sagovornika BBC-ja su prethodnih dana naglašavali da bi upravo hapšenje i izručenje Radovana Karadžića trebalo da budu prilika za Brisel da uzvrati novim podsticajem vlastima, ali i Srbiji i njenim građanima u celini.

Da li je onda Evropska unija možda izneverila Srbiju, ili je pak Srbija neosnovano i prebrzo očekivala previše?

Držati se principa

Evropska unija mora da se drži određenih principa, kaže za BBC stručnjak za srednju Evropu i Balkan pri konsultantskoj firmi Global Insajt u Vašingtonu, Šeron Fišer:

"Priličan broj kritičara je već ukazivao da je Evropska unija bila previše popustljiva prema Srbiji. Svi istovremeno priznaju da je hapšenje Karadžića krupna stvar, i da Srbiju zbog toga treba nagraditi - stoga i čekanje od nekoliko meseci ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, a moglo bi i da podstakne i ohrabri vladu u Beogradu da učini još i više kada je reč o Mladiću i Hadžiću. Srbija će imati koristi od toga, i izostanak trenutne implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne bi trebalo da obeshrabri ni Srbiju ni njene građane", kaže ona.

Doktor Džon O'Brenan, predavač evropske politike na Irskom nacionalnom univerzitetu u Majnutu u Republici Irskoj podseća za BBC da je Evropska unija, po pitanju odnosa sa Srbijom, često bila meta oprečnih kritika:

	Protest protiv nezavisnosti Kosova, februar 2008.

"S jedne strane, to je dolazilo od onih koji su smatrali da pitanje saradnje sa Haškim sudom nije ni trebalo da bude preduslov od čijeg će ispunjenja zavisiti napredovanje Srbije u pregovaračkom procesu, ali i od onih koji tvrde da je Evropska unija u aprilu kapitulirala pred Vladom Srbije time što je, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, omogućila Srbiji pomak napred na putu evropskih integracija - iako u tom trenutku ni Karadžić ni Mladić nisu bili u Hagu. Mislim da je prosto suviše rano za donošenje suda o stavu koji je Evropska unija zauzela na nedavnom ambasadorskom sastanku. Treba sačekati i videti šta će se dogoditi u septembru. Siguran sam da će na hapšenje i izručenje doktora Karadžiča Hagu Evropska unija više nego pozitivno odgovoriti", kaže dr O'Brenan.

Pozitivan znak

To mišljenje deli i Šeron Fišer iz vašingtonske konsultantske firme Global Insajt:

"To je izuzetno pozitivan znak - da postoji ozbiljna namera vlade da zemlju usmeri putem napred ka Evropskoj uniji, što samo može da podstakne nova inostrana ulaganja u Srbiju. Svi su svesni da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, a ne u nekakvoj zajednici sa Rusijom. To više nego očigledno govore kako obrasci po kojima Srbija obavlja trgovinsku razmenu, tako i njena glavna izvozna tržišta. Jedina nada za Srbiju je ulazak u Evropsku uniju, i hapšenje Radovana Karadžića je pozitivan signal na tom putu".

To je zato što je, ukazuje Džon O'Brenan, čak i sa sve Kosovom, vododelnica u odnosima Srbije i Evropske unije već dostiguta i pređena; ušlo se u novu i daleko pozitivniju fazu odnosa EU i Srbije, u kojoj je moguće samo ono što je dobro.

Irsko NE nema uticaja

Sagovornik BBC-ja je uveren da apsolutno nikakvog uticaja neće imati irsko referendumsko NE Lisabonskom ugovoru, kao ni reakcije iz nekih evropskih prestonica za koje je pomenuti dokument "alfa i omega" svakog daljeg širenja Evropske unije:

	Beograd

"Ako pogledamo vremenski okvir u kojem se odvijaju celokupni pregovori o priključenju Uniji, više je nego sigurno da će, istorijski gledano, sve države zapadnog Balkana - izuzev Hravtske - pregovarati godinama i godinama o članstvu - bilo u okviru implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bilo o faktičkom ulasku u EU. Proces koji će se odvijati u Irskoj potpuno je irelevantan na tok zbivanja na Zapadnom Balkanu. Odnosi Brisela i regiona zapadnog Balkana biće u svom razvoju omeđeni pre daleko, daleko dužim vremenskim odrednicama nego kratkim rokovima predviđenim za irsku ratifikaciju lisabonskog ugovora", kaže on.

Korupcija gorući problem

Potencijalni problem - i svojevrsna nova i oštrija lupa pod kojom bi, u okviru odnosa sa Unijom, mogle da se nađu Srbija i druge zapadnobalkanske zemlje - po mišljenju Džona O'Brenana leži negde drugde - u nezadovoljstvu Brisela načinom na koji se nove članice, a pre svih Bugarska, bore sa korupcijom i neefikasnim pravosuđem.

"Bilo s pravom ili ne, prisutan je utisak da je Balkan kao region sklon korupciji i nepoštenom i rđavom upravljanju, i nema sumnje da Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana trpe od poistovećivanja sa Bugarskom. Evropska komisija je obustavila isplatu stotina i stotina miliona evra Bugarskoj, i sigurno je da prizma kroz koju ljudi u zapadnoj Evropi još uvek gledaju na Balkan, koliko god to bilo pogrešno, ceo region baca u isti koš. Zato na svakoj državi zapadnog Balkana počiva odgovornost da u okviru pregovora o članstvu u Uniji konkretno pokaže da ostvaruje napredak - pre svega u oblastima naznačenim u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju: izgradnji institucija, reformama javne uprave i uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Način na koji će se razvijati odnosi Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana će daleko više zavisiti od tih pitanja , a mnogo manje od onoga što se dešava u Irskoj ili negde drugde", kaže na kraju razgovora za BBC doktor Džon O'Brenan, predavač evropske politike na Irskom nacionalnom univerzitetu u Majnutu u Republici Irskoj.