Nik Torp Za BBC iz Budimpešte

	Presuda će uticati na romsku decu širom Evrope

Romska deca u hrvatskim školama često pohađaju nastavu u specijalnim odeljenjima u kojima su okružena samo svojim sunarodnicima, i gde su standardi nastave, kako tvrde, niži nego u ostalim razredima.

Deca koja su podnela tužbu, koja danas imaju između 14 i 20 godina, tvrde da su i u praktičnom i psihološkom smislu bila oštećena, pošto su im učitelji predavali svega trećinu standardnog školskog programa.

Međutim, sud u Strazburu je utvrdio da su deca školovana u posebnim odeljenjima samo do trenutka dok nisu bolje savladala hrvatski jezik.

BBC-jevi izveštači navode da bi presuda mogla da ima odjeka u mnogim zemljama Srednje i Istočne Evrope.

Problem je znanje jezika

U Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama u regionu, romska deca se često smeštaju u specijalna odeljenja ili čak specijalne škole.

Škole tvrde da deca često ne govore dobro zvaničan jezik zemlje u kojoj žive i na kojem se odvija školovanje, da im je zato teško da prate gradivo, i da je to razlog zbog kojeg postoje specijalna odeljenja.

Tako im se, navode škole, pomaže da nadoknade propušteno gradivo i omogućava bolja integracija u školski sistem.

Pravni zastupnici dece koja su podnela tužbu, međutim, smatraju da se ona prosto isključuju iz sistema obrazovanja na osnovu boje kože, i da ih škole "guraju" u odeljenja u kojima nastava ne zadovljava neophodne standarde.

Posledice lošeg standarda obrazovanja koje time dobijaju su, tvrde njihovi zastupnici, umanjene šanse da kasnije u životu dobiju zaposlenje.

Bez razlika?

Interesantno je da je presuda istog suda iz novembra prošle godine, kada su češki đaci romske nacionalnosti iz istih razloga tužili svoju državu, bila u korist učenika.

	Romska deca u Češkoj

Međutim, u slučaju Hrvatske, sud u Strazburu je odlučio da u tamošnjim školama nije bilo diskriminacije po nacionalnoj osnovi.

Sud je naime utvrdio da su u hrvatskom sistemu obrazovanja romska deca bila smeštana u specijalna odeljenja u okviru običnih osnovnih škola.

Pored toga, učestvovala su u vanškolskim aktivnostima sa svojim vršnjacima, i nisu izdvajana iz zajednice zbog toga što su romske nacionalnosti.

Anita Danka iz Evropskog centra za prava Roma u Budimpešti, koja je radila na ovom slučaju, kaže da je veoma razočarana presudom.

Ona je za BBC rekla da presuda ukazuje na to da sud u Strazburu nije bio u stanju da sagleda posledice segregacije u obrazovanju, kao ni činjenicu da ona može imati različite oblike.

"To uključuje i razdvajanje učenika po nacionalnoj osnovi čak i kada je u pitanju obična osnovna škola", smatra Anita Danka.