Aleksandar Litvinjenko je ubijen u Londonu

Britanske obaveštajne službe, naime, veruju da je ruska država umešana u pokušaje likvidacije političkih protivnika koji su se sklonili u London, a do te poverljive informacije je u poslednjih nekoliko dana došao BBC.

Odnosi na nizbrdici

Odnosi između Velike Britanije i Rusije su na nizbrdici od pre otprilike godinu i po dana - tada je u Londonu radioaktivnim polonijumom otrovan Rus Aleksandar Litvinjenko, koji je, pre nego što je došao u Britaniju, bio zaposlen u ruskoj obaveštajnoj službi.

Britanska policija je sprovela istragu, i zaključila da ga je otrovao takođe bivši pripadnik ruske obaveštajne službe FSB, čovek po imenu Andrej Lugovoj.

Lugovoj to demantuje, i dok Britanija traži njegovo izručenje Rusija odgovara da njen Ustav zabranjuje ekstradiciju.

Britanci su do sada zvanično za trovanje teretili samo jednog pojedinca, pomenutog Andreja Lugovoja - ali je jedan visoki funkcioner britanske kontraobaveštajne službe MI-5 rekao za BBC da ta služba procenjuje da je za trovanje polonijumom, zapravo, odgovorna ruska država.

"Bila je to ruska država, ne neki odmetnuti element. Sama činjenica je upotrebljen polonijum je dokaz umešanosti države", navodi on.

Berezovski takođe meta

	Boris Berezovski

Britanski obaveštajci, dakle, veruju da je do radioaktivnog polonijuma mogao da dodje samo neko ko je imao zeleno svetlo ruske države.

Britanci takođe veruju da je prošle godine, uz pokroviteljstvo ruskih vlasti, bio planiran na još jednog viđenog Rusa koji živi u Londonu, a poznat je po tome što vrlo glasno kritikuje vlasti u Moskvi - biznismena Borisa Berezovskog.

Obaveštajci iz MI-5 su za BBC rekli da su u junu prošle godine pratili ruskog državljanina koji je, kako su verovali, došao u London sa namerom da ubije Berezovskog. Uhapsili su ga i saslušali, a potom ga spakovali u avion i poslali nazad u Rusiju.

Sam Berezovski kaže da su mu u to vreme u kancelariju došli britanski obaveštajci da ga upozore:

"Nekoliko visokih zvaničnika Skotland Jarda mi je reklo da sam u opasnosti i da je taj čovek došao da me ubije. Zvanično su me obavestili da ja ne mogu da preduzmem ništa protiv njega, jer bi to bilo krivično delo", rekao je Berezovski.

Zaoštravanje odnosa

Do poverljivih procena britanskih obaveštajaca o navodnoj umešanosti ruske države u ubistvo Aleksandra Litvinjenka, kao i moguću planiranu likvidaciju Borisa Berezovskog, došao je BBC-jev novinar Mark Urban.

Urban kaže da je gotovo neminovno da će priča koju je objavio dodatno zaoštriti britansko-ruske odnose:

	London: MI-5 smatra da je u atentat bila umešana ruska država

"Kada jednom zvaničnici naprave ovakav izveštaj ili procenu, veoma je teško ponašati se kao da ona ne postoji. Naravno, postoji razlog zašto su takve procene državna tajna - često je to upravo zato da ne bi izašle u javnost i nanele štetu diplomatskim odnosima. U svakom slučaju, veoma je važno imati u vidu sledeće - britanski obaveštajci veruju u umešanost ruske Federalne službe bezbednosti. To ne mora da znači su oni sigurni da je bio umešan i Kremlj, odnosno da je naredjenje izdao tadašnji predsednik Vladimir Putin, ali bez obzira na to biće veoma teško ignorisati celu ovu aferu na diplomatskom planu".

Dakle, ako je zaista ruska obaveštajna služba bila umešana u slučajevima Litvinjenko i Berezovski, da li je moguće da je ruska služba delovala samostalno, bez odobrenja Kremlja?

Nejedinstvo unutar FSB

Nikolaj Zlobin, sa Instituta za svetsku bezbednost u Vašingtonu, ne isključuje takvu mogućnost:

"U vreme dok je predsednik bio Vladimir Putin, Federalna služba bezbednosti je postala prilično moćna - tako da je moguće da je delovala nezavisno od Kremlja. Moramo da imamo u vidu i da FSB nije jedinstvena organizacija, i da to nije bila kada je ubijen Litvinjenko. Verujem da unutar FSB-a deluju različite grupacije sa različitim interesima, koje mogu da odrade određene stvari, a da ne traže odobrenje države i da ne obaveste druge grupacije unutar službe. FSB nije organizovana služba, bar u smuslu u kojem je to nekada bio KGB", kaže Zlobin.

On dodaje da veruje da novi predsednik Dmitrij Medvedev neće menjati dosadašnju politiku Moskve prema sličnim optužbama - odnosno da će ih odlučno odbaciti kao deo "političke zavere Zapada" koja je uperena protiv Rusije.