Sedište Evropske centralne banke u Frankfurtu

Reč je o prvom povećanju kamatne stope u evrozoni u proteklih godinu dana.

Cilj ove mere je obuzdavanje rastuće inflacije u 15 zemalja članica, koja je dostigla 4%.

Odluka Evropske centralne banke o povećanju kamatne stope je bila očekivana, a analitičari su odmah postavili dva pitanja: mogu li više kamate stvarno da obuzdaju inflaciju, te koliko će to usporiti ionako usporeni rast evropske privrede?

Od kada su prošlog leta svetska finansijska tržišta i vodeće ekonomske sile uzdrmani kreditnom krizom koja je počela u SAD, banke su reagovale na dva načina.

U Americi, Centralna banka je intenzivno smanjivala kamate da bi podstakla tražnju, dok je ECB uporno držala kamatnu stopu na istom nivou od prošlog juna do danas.

Ekonomista i stručnjak za evrozonu Holger Šmiding ističe da se ekonomski pokazatelji u SAD i Evropi razlikuju:

"Američka privreda je na granici recesije već skoro dve godine, dok je evropska privreda do nedavno stajala prilično dobro. Zato je za ECB glavni prioritet obuzdavanje inflacije, dok je u Americi prioritet održavanje kakvog-takvog privrednog rasta."

Analitičari ocenjuju da posle povećanja kamata, evropskim privredama preti, u najmanju ruku, stagnacija, dok opasnost inflacije nije otklonjena.

Privrede petnaest zemalja evrozone i SAD su slične veličine, a zajedno su dva puta snažnije od kombinovane kineske i indijske privrede.

Zato će odluka ECB o povećanju kamatne stope uticati na finansijsku politiku u skoro svim delovima sveta.