Prigodno ukrašen simbol Pariza

Šefovi diplomatije dve zemlje Dimitrij Rupel i Bernar Kušner rukovali su se ispred najprepoznatljivijeg simbola Pariza, Ajfelove kule, koja je za tu priliku obasjana plavim svetlom, sa krugom žutih zvezdica u sredini.

Međutim, sav sjaj 300 metara visoke Ajfelove kule - koja će biti obasjana bojama Evropske unije sve do kraja avgusta - neće, čini se, bar duže vreme moći da razveje sumorno sivilo nepobitnog: francuski ambiciozni i grandiozni planovi za šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom značajno su iskomplikovani irskim referendumskim "ne" Reformskom ugovoru EU iz Lisabona.

Još jednom će se u središtu pažnje naći institucionalno uobličavanje Unije unije, a ne ono što Unija može da učini, ocenjuju analitičari.

Sarkozi priznaje da je EU suočena sa problemima

"Nešto nije u redu sa Evropskom unijom, a njeni građani gube veru u celokupan projekat", izjavio je na francuskoj televiziji neposredno uoči preuzimanja uloge predsedavajućeg EU predsednik Sarkozi, i priznao da mu je ishod referenduma u Irskoj "iskomplikovao posao":

"Glavni prioritet je precizno lociranje problema sa biračima u Irskoj uz dalje dopuštanje ostalim zemljama članicama Evropske unije, a pre svega našim češkim prijateljima, da ratifikuju ugovor iz Lisabona. Morali bismo prvo da pokušamo da shvatimo šta se to dogodilo sa irskim glasovima i šta možemo da učinimo kako bismo našli izlaz iz postojeće situacije", rekao je on.

	Nikola Sarkozi

Problem, po Sarkoziju, treba ograničiti na Irsku, postići ratifikaciju ugovora u preostalih dvadesetšest članica Unije, i onda videti šta je moguće dalje činiti.

"Možda na neki način privoleti Irce da još jednom izađu na referendum?" - pitali su novinari francuskog šefa države, koji im je ne časeći časa ukazao da on stvari ne bi baš predstavio na taj način.

To bi, kaže Sarkozi, zvučalo kao da se Ircima nameće željeno rešenje. Ali, vremena za oklevanje nema jer, kaže francuski šef države, bez ratifikacije ugovora iz Lisabona nema ni daljeg širenja Evropske unije - a Hrvatska bi trebalo da postane članica EU 2010. godine.

Proširenje bespredmetno

"Bespredmetno je nastaviti sa proširenjem Evropske unije ukoliko Evropska unija nije sposobna da tome prilagodi sopstvene institucije. Već smo to jednom učinili kada smo se proširili na istok, i to je bila greška. Ja jesam za dalje proširenje na istok, ali pre toga moramo da reformišemo institucije Evropske unije",, rekao je Sarkozi, i dodao da je vreme da se promeni način na koji je Evropska unija izgrađena.

Unija, tvrdi on, trenutno "proizvodi nervozu", a trebalo bi da štiti svoje građane od opasnosti globalizacije.

O francuskom predsedavanju u Evropskoj uniji se govori već mesecima - jedan od osnivača Evropske unije i najveća zemlja članica, Francuska je još odavno jasno stavila do znanja da je za svojih šest meseci predsedavanja Unijom, pripremila ambiciozni plan i program rada.

Štetni gasovi, poljoprivreda, odbrana...

U Parizu žele postizanje sporazuma o imigraciji i kvotama emisije štetnih gasova u okviru borbe protiv globalnog otopljavanja, reformu poljoprivrede i saradnju u sferi odbrane, odnosno krajnje osetljivim pitanjima oko kojih je često više nego teško postići saglasnost.

	Zastave članica EU

Francuska je trebalo i da na kraju šestomesečnog predsedavanja "dvadesetsedmoricom" nadgleda izbor novog predsednika Evropske unije, i visokog predstavnika za inostrane poslove.

Irci su, međutim, pre tri nedelje odbacili ugovor iz Lisabona koji je trebalo da udahne život tim postavljenjima.

Francusko predsedavanje Unijom moglo bi stoga da bude opterećeno evropskim preispitivanjem na temu šta dalje činiti, i kojim putem dalje ići.

Erik Ševalije, savetnik francuskog ministra inostranih poslova, objasnio je šta je prvi cilj šestomesečnog francuskog predsedavanja Evropskom unijom:

"Da još bolje objasnimo šta Evropska unija donosi građanima Evrope. Posebno posle irskog referenduma svesni smo, i to uviđamo u punoj meri, neophodnosti da još više i neposrednije saznajemo šta građani Evrope žele i šta im je potrebno u njihovom svakodnevnom životu", rekao je on novinarima uoči pariskog preuzimanja "kormila" Unije tokom sledećih pola godine.