Posledice irskog referenduma neće biti jedina tema

Prvobitna namera je bila da se razgovara o tome šta im je činiti u vezi sa visokim cenama nafte, koje sve više udaraju građane po džepu.

U prvi plan je, međutim, izbilo referendumsko NE koje su građani Irske pre nedelju dana rekli Lisabonskom ugovoru o reformi institucija i sistema odlučivanja u EU.

Prerano za nove predloge

Irski premijer Brajan Kauen je rekao da je od referenduma u njegovoj zemlji prošlo premalo vrmeena da bi lideri EU ponudili bilo kakvo novo rešenje za institucionalne reforme sadržane u odbačenom ugovoru iz Lisabona.

Uniji koja je narasla sa 15 na 27 zemalja članica i namerava da u svoje redove primi i zemlje Zapadnog Balkana, preko je potrebna reforma.

Bez nje bi, upozoravaju u Briselu, jednostavno moglo da dodje do blokade sistema odlučivanja.

Ratifikacija Lisabonskog ugovora, koja bi ozvaničila te reforme, do pre nedelju dana je išla kao po loju, no Irci su onda rekli NE.

Kako dalje?

O tome kako dalje čule su se razne ideje - jedna je da zemlje unije koje su ratifikovale Ugovor krenu da ga primenjuju, bez obzira na Irsku.

Nemački kancelar Angela Merkel, međutim, upozorava da to nije moguće.

Pred polazak na samit, u četvrtak pre podne je govorila u donjem domu parlamenta, Bundestagu, i poručila da zemlje Unije moraju da ostanu jedinstvene:

"Moramo da obezbedimo da se u EU ugovori usvajaju jednoglasno. Bez obzira na to koliko taj proces može da bude komplikovan, drugi način ne postoji. U EU ugovore prihvataju zemlje članice i svaka od njih mora da odobri novi ugovor pre nego što on stupi na snagu."

Angela Merkel je objasnila da Lisabonski ugovor predvidja promene u ključnim institucijama Unije i da zato nije moguće da ga neke zemlje primenjuju, a neke ne - za razliku od, na primer, monetarne unije ili šengenskog sporazuma o zajedničkim vizama.

Moramo da obezbedimo da se u EU ugovori usvajaju jednoglasno   Angela Merkel, kancelar Nemačke

Druga ideja je da ostale zemlje članice EU nastave sa procesom ratifikacije, a da irske vlasti u medjuvremenu istraže zbog čega su građani odbacili ugovor, pa da se onda vidi kako dalje.

I to je, po svemu sudeći, ono za šta će se danas opredeliti šefovi država ili vlada Dvadesetsedmorice.

Jedan od BBC-jevih dopisnika iz Brisela je Džoni Dajmond:

"Mislim da postoji spremnost da se uvaži činjenica da irska vlada treba da analizira zašto su njeni građani glasali protiv i da li može da se uradi nešto da se promeni stav irskog biračkog tela. Nakon toga bi na nivou cele unije bila usvojena nova strategija."

Novi referendum?

Irci su već jednom bili u ovoj situaciji.

Najpre su odbacili, a potom posle dodatnih uveravanja EU, prihvatili Ugovor iz Nice, poslednji dokument kojim su reformisane institucije Unije.

Čini se da se i sada razmišlja o tome da se utvrdi šta je to zabrinulo irske glasače pa da im se pruže dodatna uveravanja i nakon toga organizuje novi referendum.

Malo ko je, međutim, spreman da javno pomene ponovno glasanje jer bi mogao da bude optužen za nepoštovanje već izražene volje irskih građana.

Deo evropskih zvaničnika se ipak usuđuje da ponudi objašnjenje o tome zašto su Irci glasali protiv.

Uticaj 'neistina' na referendum

Evropski komesar Piter Mandelson kaže da su protivnici Lisabonskog ugovora u danima pred referendum širili neistine koje su uplašile građane - između ostalog da će Irska ako kaže DA morati da legalizuje abortus i da će izgubiti vojnu neutralnost na koju je toliko ponosna.

Da li bi u ponovnom glasanju širenje tih glasina bilo neutralisano ostaje da se vidi.

Premijer Kauen misli da je prerano za nove predloge o tome kako sprovesti reformu instirucija EU

U svakom slučaju ostale članice unije nastavljaju sa ratifikacijom Lisabonskog ugovora.

Posle na trenutke žestoke polemike u Domu lordova, Britanija je sinoć postala 19. zemlja Unije koja je u parlamentu ratifikovala novi ugovor.

Dalje proširenje

Briselski samit će podržati i planove o "istočnom partnerstvu" sa Ukrajinom.

Diplomate u Briselu, međutim, kažu da je teško nastaviti sa proširenjem Unije dok članice ne dođu do dogovora o tome kako da ta organizacija dvadesetsedmorice bolje funkcioniše, sa reformskim ugovorom ili bez njega.

Zapadni Balkan

Na samitu u Briselu se očekuju i poruke lidera EU balkanskim zemljama.

BBC-jev saradnik u Briselu Dragan Blagojević o mogućim konkretnijim potezima, kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, javlja da je slovenačko predsedništvo Unije saopštilo da očekuje da će evropske vođe potvrditi odluke da se ostvari evropska perspektiva Zapadnog Balkana, područja okruženog članicama EU.

Zato je potrebno, i to Ljubljana traži od ostalih partnera u Uniji, da taj region ima potvrdu svoje evropske budućnosti i pomoć pri sprovođenju reformi.

Tu je posebno značajno, kako je rečeno, stvaranje mreže Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ukidanje viznog režima sa svim državama regiona.

Zbog irskog odbijanja Ugovora iz Lisabona su se pojavile sumnje u moguće dalje proširivanje Evropske unije na Zapadni Balkan.

Lisabonski ugovor i dalje prošerenje

Tako je i francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio da je za ulazak najpre Hrvatske, a potom i ostalih država regiona, nužno imati Ugovor iz Lisabona.

U nacrtu zaključaka zasedanja šefova država ili vlada EU, u koji je imao uvida BBC, se, međutim, navodi da Evropski vođi ponovo ističu svoju punu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, čim svaka od njih ispuni nužne uslove.

U pripremljenom završnom dokumentu zasedanja se kaže i da evropski lideri očekuju formiranje proevropske vlade u Beogradu.

A onda je moguće i da se ubrza integracija Srbije u Evropsku uniju, uključujući dobijanje statusa kandidata za članstvo.

Evropski vođi bi trebalo da se osvrnu i na prilike na Kosovu i Makedoniji.

Sastanak Rena i Dinkića

U četvrtak će u Briselu srpski ministar ekonomije i prvak stranke G-17 plus Mlađan Dinkić razgovarati sa evropskim komesarom za proširivanje Olijem Renom.

Dinkich će u belgijskoj prestonici učestvovati i na sastanku lidera evropskih stranaka desno od centra, okupljenih u Evropskoj narodnoj partiji.

Portparol Evropske narodne partije Havijer Himenes je BBC-ju rekao da ne može ni da potvrdi, ni da opovrgne informacije da bi na sastanak EPP mogao doći i lider DSS Vojislav Koštunica.