Amazon

Za Amazoniju se često kaže da predstavlja "pluća planete" - u pitanju je oko pet i po hiljada kvadratnih kilometara šume na teritoriji devet zemalja Južne Amerike.

Prašuma Amazona igra ključnu ulogu u regulisanju klime na Zemlji, ali je poslednjih godina veoma ozbiljno ugrožena.

Jedna njena šestina je, naime, već nestala, a krčenje šuma kako bi se stvorilo obradivo zemljište nikako da prestane.

"Ozbiljan bronhitis"

Ako Amazonija predstavlja "pluća" planete Zemlje, s obzirom na sve štetne gasove koje čovek proizvodi koristeći avionski prevoz, automobile i elektrane dalo bi se očekivati da ta pluća pate od ozbiljnog bronhitisa.

	Ubrzana deforestacija u Amazoniji

U ovom slučaju amazonska prašuma, međutim, upija dobar deo gasova koje čovečanstvo, trošeći naftu, izbacuje u atmosferu. Ako bude uništena, koncentracija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi će se dramatično povećati, a to će ubrzati globalno otopljavanje i klimatske promene.

Na to upozoravaju brojni stručnjaci, među kojima je i Jadvinda Mali sa Univerziteta u Oksfordu:

"Sagorevanjem fosilnih goriva u svetu se svake godine u atmosferu izbaci oko osam hiljada miliona tona ugljen-dioksida. Amazonska prašuma, izgleda, 'upija' oko hiljadu miliona tona - odnosno jednu osminu ukupne količine oslobodjenog ugljen-dioksida", kaže on.

Biološka raznovrsnost

Doktor Vilijam Milikan je stručnjak za Amazon i radi u Londonskoj botaničkoj bašti.

On kaže da gore navedeni nije i jedini razlog zašto je Amazonija toliko dragocena:

"U Amazoniji živi otprilike jedna trećina svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu. Ona je zbog toga rezervoar biološke raznovrsnosti koji je od ogromnog značaja za celu planetu", navodi doktor Milikan.

Amazonija je najviše ugrožena krčenjem šume, koja se seče kako bi se stvorilo obradivo zemljište.

Već je nestala jedna njena šestina, i oni koji krčenje pažljivo prate kažu da je seča stabala poslednjih godina bila usporena, ali da se sada ponovo ubrzava.

Težak izbor

Jedan od razloga za to je i vrtoglavi rast cena pšenice, soje, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu - što su oni skuplji, to uglavnom siromašno stanovništvo koje živi na obodima prašume ima više motiva da seče stabla i tako stvara obradivo zemljište.

	Reka Amazon

Vlasti u zemljama Južne Amerike, pre svega u Brazilu - u kojem se nalazi 60 odsto amazonske prašume - suočavaju se sa teškim izborom između ekonomskog razvoja i očuvanja prašume.

Roberto Mangabera Ungar je brazilski ministar za strateško planiranje; odnedavno je zadžen za realizaciju novog vladinog plana za održivi razvoj Amazonije.

"Mi u Brazilu imamo problem koji se tiče celog čovečanstva, i moramo da ga rešimo. Ima ljudi koji bi hteli da Amazonska prašuma ostane netaknuta kako bi od nje imala koristi i u njoj uživala cela planeta. Ima, na drugoj strani, onih koji misle da ekonomski razvoj zemlje zahteva agresivnu proizvodnju. U sredini izmedju ta dva ekstrema je efikasna i dosledna ekonomska strategija, koja bi bila korisna za 25 miliona Brazilaca koji žive na obodima amazonske prašume. Bez takve strategije prašuma neće biti sačuvana - ljudi će se baviti neorganizovanim ekonomskim aktivnostima, pa će se seča šume nastaviti", kaže Roberto Mangabera Ungar za BBC.

Kontroverzna odluka

Ispostavilo se, međutim, da je strategija brazilske vlade za održivi ekonomski razvoj Amazonije vrlo kontroverzna - naime, nakon njenog usvajanja, ministarka za ekologiju je podnela ostavku.

Naći "zlatnu sredinu" između ekonomskog razvoja Amazonije i očuvanja prašume nije lako, i sve je više onih koji traže da se spasavanjem "pluća planete" ne bave samo latinoameričke vlade, nego i druge zemlje širom sveta.

Britanski prestolonaslednik princ Čarls je pre nekoliko meseci osnovao organizaciju čiji je cilj da se nađe mehanizam kojim bi se zemljama u kojima se nalaze prašume plati zbog toga što te šume doprinose ekološkoj stabilnosti planete.

	Princ Čarls

"Moramo da nadjemo način da obezbedimo da prašume više vrede ako su očuvane nego ako su uništene. Trenutno, one donose veću ekonomsku korist ako su uništene. I to je ono što je suludo", smatra princ Čarls.

Kako, dakle, odrediti "ekonomsku cenu ekološke stabilnosti" koju dobrim delom obezbedjuju prašume?

Princ Čarls, pozivajući se na studije vodećih ekonomista, kaže da bi 30 milijardi dolara godišnje bilo dovoljno da se potpuno zaustavi seča šuma, ne samo u Amazoniji, nego i u Indoneziji i Kongu.

On, međutim, priznaje da je izuzetno teško i komplikovano naći mehanizam koji bi omogućio da ostatak sveta prikupi i plati taj novac, a da istovremeno zemlje u kojima se nalaze prašume ta sredstva na pravi način iskoriste.