Ulični okršaji u Bejrutu traju već tri dana.

Tokom žestokih okršaja u noći između četvrtka i petka, borci Hezbolaha zauzeli su i uništili kancelarije provladinog sunitskog pokreta kojeg predvodi Saad al Hariri.

Dopisnik BBC-a u Bejrutu kaže da su borci Hezbolaha praktično pregazili mnoge zgrade u kojima su bile smeštene pristalice Saada al Haririja, lidera libanskih sunita i parlamentarne većine u zemlji.

Neke od zgrada su ostale spaljene i puste a radio i televizijske stanice, kao i novine g.Haririja, takođe su opkolile opozicione snage.

Naš dopisnik javlja da su ta glasila obustavila rad, a zgrade štite jedinice libanske vojske.

Imajući u vidu da se borci Hezbolaza kreću kroz veći deo Bejruta bez otpora, sve ukazuje da su nanele veliki udarac prozapadnoj Vladi Fuada Siniore, javlja dopisnik BBC-a.

Borbe su izbile posle pokušaja vlade ranije ove nedelje da zatvori telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.

Za sada nema nikakvih znakova o mogućem dogovoru u prekidu vatre a izveštava se da je u dosadašnjim borbama ubijeno desetak ljudi.

"Objava rata"

U četvrtak, lider Hezbolaha u Libanu, Hasan Nasralah, izjavio je da su potezi vlade u Bejrutu da smanji uticaj tog islamističkog pokreta "ravni objavi rata".

Prozapadna libanska vlada je nedavno objavila da želi da zatvori privatnu telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.

Lider tog pokreta je, međutim, izjavio da je ta mreža "najvažnije oružje pokreta otpora Izraelu" i da će svaki pokušaj njenog zatvaranja naići na otpor.

Hasan Nasralah je ujedno zatražio da vlada odustane od nedavno počete akcije protiv Hezbolaha, uključujući tu i odluku o smenjivanju šefa bezbednosti na bejrutskom aerodromu, zbog toga što je navodno bio isuviše blizak Hezbolahu.

"Naš odgovor jeste da ko god objavi i pokrene rat protiv nas, čak i ako je naš brat ili otac, a ne samo politički protivnik, mi imamo pravo da se branimo, branimo naše oružje i naše postojanje", rekao je on.

Ugroženo jedinstvo armije

Prethodno je libanska vojska upozorila da bi njeno jedinstvo moglo da bude ugroženo u slučaju da politička kriza u Bejrutu bude nastavljena.

Dopisnici kažu da je poslednjih godina vojska bila jedna od najneutralnijih instucija u Libanu, i upozoravaju na opasnost da bi zbog povećane napetosti mogla da bude uvučena u sukob sukobljenih političkih frakcija.

Libanska opozicija, predvođena Hezbolahom, osporava legitimitet aktuelne prozapadne vlade Fuada Siniore, koja očekuje podršku i pomoć svojih međunarodnih saveznika, najviše SAD, Francuske, i arapskih zemalja.

Od ishoda najnovije krize, koja je ušla u treći dan, zavisi i rešenje šireg i dugotrajnog političkog spora oko podele vlasti u Vladi, pripreme parlamentarnih izbora 2009. i izbora generala Mišela Sulejmana za predsednika Libana.

Kriza ukazuje i na još vidljivo nasleđe građanskog rata, vođenog od 1975-te do 1990-te godine.