Priština

Srbija od 17. februara čini sve sve da pokuša da zaustavi proces priznavanja nezavisnosti Kosova, i uz jaku podršku Rusije - posebno u Savetu bezbednosti UN - osporava svaki korak koji bi mogao da legitimizuje nezavisnost.

Jedan od tih koraka je i najavljeno uspostavljanje evropske civilne misije Euleks u Prištini, za čijeg je šefa, i visokog međunarodnog predstavnika koji bi trebalo da nadgleda izgradnju i razvoj Kosova u nezavisnu državu, imenovan iskusni holandski diplomata Piter Fejt.

"Naše dužnosti počinju 16. juna, jedan dan pošto na snagu stupi kosovski Ustav. Mi nećemo zameniti vladu; vlada će morati da preuzme odgovornost za svoju politiku", rekao je Fejt o planovima za početak rada misije Euleks.

Vlada je spremna

Vlada u Prištini u međuvremenu tvrdi da je spremna da preuzme takvu odgovornost, rekao je za BBC njen potpredsednik Hajredin Kuči:

"Ovo nije vreme za sukobljavanje već za saradnju. Nudimo punu saradnju sa svim susednim državama, uključujući i Srbiju. Treba da ostvarimo saradnju u čitavom regionu i da pripremimo naše društvo za konkurenciju sa okolnim državama, kako bismo postali članica Evropske unije", rekao je Kuči.

Međutim, sposobnost kosovske vlade i evropske misije na Kosovu na tom planu su pod velikim znakom pitanja.

Vlada u Prištini, naime, nema nikakvih ingerencija u srpksim eklavama, u koje istovremeno srpska vlada ulaže ogromne količine novca kako bi izgradila paralene srpske institucije. Euleksu je, u međuvremenu, rečeno da će UNMIK - misija Ujedinjenih nacija, koju je ta evropska misija trebalo da zameni - ipak ostati na Kosovu.

To u praksi znači da će uskoro na Kosovu biti barem četiri različite adminsitracije: Ujedinjene nacije, Evropska unija, vlada u Prištini i srpska uprava.

"Privremeno stanje"

Potpredsednik kosovske vlade Hajredin Kuči kaže da je to samo "privremeno stanje stvari":

	Trupe KFOR-a na Kosovu

"Nadam se da su svi svesni toga da proces tranzicije teče samo u jednom smeru - a to je od UNMIK-a ka kosovskim institucijama. Treba nam zajednički pristup tome, mada nismo potpuno sigurni šta će tačno biti 16. juna. Ipak, svima će biti boje kada se ta situacije razjasni. Sigurno je jedino to da će na Kosovu biti uspotavljena vladavina prava, da će postojati jedna vlast, i da će važiti jedan ustav koji će svi poštovati", rekao je Kuči.

To, međutim, neće biti slučaj ako Srbija, uz jako podršku Rusije, postigne uspeh u nastojanju da Kosovo ne uspe kao nezavisna država.

Upravo zbog toga bi eventualno jačanje nacionalističkih snaga u Beogradu bile loše vesti za Kosovo, kaže za BBC Aleks Anderson iz prištinske kancelarije Međunarodne krizne grupe:

"Stotinu hiljada ili više Srba koji žive na Kosovu imali bi manje prostora za eventualni dogovor sa albanskom većinom. To bi moglo da rezultira odlaskom jednog broja Srba sa Kosova. Jedna od dobrih stvari posle proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara je to da Srbi nisu odlazili odande; ako, međutim, dođe do znatnog pogoršanja odnosa između Srbije i Zapada, to bi moglo da se promeni", rekao je Anderson u razgovoru za BBC.

Euleks i poštovanje novog ustava

Prošlo je više od godinu dana od kada je bivši finski presednik Marti Atisari objavio plan o "nadziranoj nezavisnosti" Kosova, koji zapravo predviđa decentralizovanu državu sa širokom autonomijom za srpsku manjinu i njenim jakim vezama sa Beogradom.

Novi kosovski ustav je napisan na toj osnovi, i evropska misija treba da obezbedi da ga kosovska vlada poštuje i dosledno sprovede u delo.

Aleks Anderson iz Međunarodne krizne grupe tvrdi da je sada na potezu generalni sekretar UN Ban ki Mun:

"Ujedinjene nacije pokušavaju da istovremeno sede na više stolica. One pokušavaju da diskretno sarađuju u pokušajima izgradnje misije Evropske unije; Svetskoj organizaciji je, pak, stalo do toga da ne bude viđena kao aktivan partner u tranziciji nakon što kosovski ustav 15. juna stupi na snagu. Tih dana ćemo verovatni videti i neke odluke Generalnog sekretara UN, u nedostatku konsenzusa i jasnog uputstva od Saveta bezbednosti. Ban Ki Mun će najverovatnije doneti odluke u pravcu smanjivanja uloge UNIMK-a, kako bi se stvorio prostor delovanje kosvske vlade i Euleksa", smatra Andreson.

Hibridno prisustvo

Jedan od načina da se to ostvari, kaže Anderson u razgovoru za BBC, moglo bi da bude formiranje novog, hibridnog međunarodnog prisustva.

	Ban Ki Mun

Naime, od odlazećeg UNMIK-a i dolazećeg Euleksa mogla bi da se formira jedna institucija koja bi se bavila zadacima obe organizacije i imala legitiitet pred svim regionalnim i međunarodnim organima vlasti.

Ali, šta bi tačno bio mandat takve misije? Na to pitanje još uvek nema odgovora.

Jedina stvar oko koje se slažu svi akteri kosovske krize je da po svaku cenu treba sprečiti izbijanje nasilja i otvorenog konflikta.

Po svemu sudeći, rešavanje - kako se to često kaže - "poslednjeg problema u procesu raspada Jugoslavije" pokazuje se kao mnogo komplikovaniji zadatak nego što su to mogli da predvide i najveći pesimisti.