Petak, 25. april 2008. - Objavljeno 19:18 GMT
Da li će Srbija potpisati SSP?
Ako je suditi po izveštajima srpskih medija i svetskih agencija, početak uskršinjih praznika u Srbiji kao da protiče u senci pitanja - da li je posle sastanka spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta u četvrtak zemlja bliža eventualnom potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom?
Srbiji u utorak, 28. aprila, na sastanku evropskih ministara u Luksemburgu, po svemu sudeći neće biti ponudjeno da potpiše sporazum, jer ga Holandija i dalje blokira.
Međutim, izgledi da u dogledno vreme dođe do potpisivanja sporazuma su navodno porasli posle većanja holandskih parlamentaraca u četvrtak, kada su oni odlučili da poslednju reč prepuste šefu diplomatije Maksu Ferhagenu.
Protvirečni stavovi
Ovi protivrečni stavovi prisutni su i u medijskim izveštajima i analizama rasprave holandskih poslanika i ministra Ferhagena.
Jasno je da Holandija i dalje insistira da njenog "haškog potpisa" neće biti sve dok Srbija ne okonča saradnju sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine; ono što, međutim, nije najjasnije, jesu razmere manevarskog prostora koji ima i koji možda planira da iskoristi ministar Ferhagen.
Holandiji je, naime, uz sve već pomenuto, veoma važna i jedinstvena evropska spoljnja politika, odnosno uverenje holandskog parlamenta da Evropa treba da bude jedinstvena po ovom pitanju.
Jedan visoki funkcioner holandskog minsitarstva inostranih poslova je, doduše, za BBC procenio da bi se ministar Ferhagen "kod kuće imao velike probleme ako bi popustio u Luksemburgu".
Spremni na gest dobre volje
Kako je prenela agencija Rojters, Ferhagen je u obraćanju Komisiji za evropska pitanja holandskog parlamenta, uoči sastanka sa ministrima iz Evropske unije u Luksemburgu u utorak, ocenio kako je "nastupio trenutak da se među biračima u Srbiji unapredi poverenje u Evropu".
"Želimo da jasno da stavimo do znanja da nemamo ništa protiv Srbije", rekao je šef holandske diplomatije.
Većina država za SSP
Rojters je naveo da većina država EU želi da sa Beogradom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao korak ka eventualnom članstvu u Uniji, u nadi da bi to moglo da ojača umerene političke snage na predstojećim izborima.
Holandija, podržana Belgijom, insistira međutim na tome da Srbija prethodno mora da pokaže da je ozbiljna u nameri da odbegle ratne zločince privede pravdi pred Haškim tribunalom.
"Ja želim da potražim kreativno rešenje za ovu dilemu", rekao je Ferhagen, i dodao da bi mogući "gestovi dobre volje" EU prema Beogradu mogli da uključe liberalizaciju viznog režima i pristup proizvodima iz Srbije na evropsko tržište.
"Ratko Mladić ne bi nikada bio uhapšen ako bi na vlast u Beogradu došle antievropske snage, a oko Kosova bi bile pojačane tenzije, što u ovom trenutku opravdava neke ustupke Evropske unije", izjavio je holandski diplomata.
Opozicija za oštar stav
To bi, ocenjuje Rojters, moglo da ograničava Ferhagenov manevarski prostor na sastanku Saveta ministara EU naredne nedelje.
Han den Bruke, iz liberalne Narodne stranke za slobodu i demokratiju, smatra da Srbiju "ne treba nagrađivati za loše ponašanje" i dodaje da "nema garancija da bi ustupci doveli na vlast umerenjake u Srbiji, ili Mladića u Hag".
Junker: Srbija pripada evropskoj porodici
Žan Klod Junker, premijer Luksemburga izjavio je u četvrtak u Moskvi da "Srbija pripada evropskoj porodici".
Nakon razgovora sa novoizabranim predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevim, na temu razvijanja rusko-evropskog partnerstva, Junker je na zajedničkoj pres konferenciji izjavio da je tokom sastanka bilo govora i o Balkanu.
"Mislim da je zajednici država zapadnog Balkana potrebna istinska evropska perspektiva. Za te zemlje nema drugog puta osim približavanja Evropskoj uniji. Kada je reč o Srbiji, njeno prirodno mesto je u evropskoj porodici i ne mislim da Rusija o tome ima drugačiji stav", rekao je Junker.
Španija neutrališe otpor
Španska vlada je prethodno ove sedmice najavila da će pokušati da "neutrališe" otpor nekih zemalja članica Evropske unije prema potpisivanju sporazuma.
On do sada nepopustljiv stav holandske vlade objašnjava na sledeći način:
"Za takav stav postoje dva razloga. Prvi se tiče tradicionalne odlike holandske spoljne politike da u sebi sadrži vrlo snažan moralni element. Drugi razlog je čvrst stav holandske vlade i parlamenta, usvojen otkako je na referendumu odbačen evropski Ustav, kojim se holandskim glasačima jasno daje do znanja da će oni u okviru Evrope biti vrlo oštri pregovarači, bilo da je reč o proširivanju bloka ili produbljivanju dosadašnjeg proširenja", kaže profesor Van Murs.
Snažan pritisak na Srbiju
Kada se uzme u obzir da je Holandija kao članica EU čvrsto lojalna Uniji, pitanje pomirenja dileme o "haškom uslovu" za Srbiju sa njenim približavanjem Evropskoj uniji još je osetljivije, kaže Vim van Murs:
"Budući da je ovo pitanje oko kojeg je vrlo teško pregovorom doći do rešenja, biće potreban neki kompromis među zemljama EU koje pregovaraju sa Srbijom - kako bi se, u osnovi, holandskoj vladi pomoglo da izađe iz ove dileme. Ne verujem da će biti presudan pritisak neke određene zemlje Evropske unije na Holandiju, ali ako se sve druge članice EU usaglase stav, ja očekujem da bi se tome pridružila i Holandija", ocenjuje on za BBC.
"Mislim da će sledeće sedmice od strane drugih zemalja Evropske unije biti primenjen snažan pritisak da usvoji fleksibilniji stav prema Srbiji. Mislim, takođe, da je holandska vlada donekle upala u zamku svog snažnog i tvrdog stava. Kada dođe do kompromisa - i ako bi iz Haškog tribunala usledilo neko saopštenje da Srbija sarađuje - ne verujem da bi Holandija nadalje ostala pri nekakvom tvrdokornom stavu prema Srbiji, koja se smatra ne samo jednom od važnih, već ključnom među zemljama u regionu", kaže profesor Vim van Murs, sa univerziteta u holandskom gradu Najmehenu, na kraju razgovora za BBC.