Miša Gleni

Knjiga se zove "Mekmafija - kriminal bez granica", i u njoj Gleni iznosi tezu da su za nastanak organizovanog kriminala u svetu kakav danas poznajemo ključna tri faktora: krah komunizma i nestanak Sovjetskog Saveza, koji su doveli do formiranja tranzicionih i propalih država, liberalizacija globalnih tržišta novca, koja je zamutila vode finansijskih transakcija, ali i nezajažljivi potrošački apetiti bogatog Zapada - bilo da je reč o drogi, seksu, jeftinoj falsifikovanoj robi ili radnoj snazi.

Balkan kao polazna tačka

Miša Gleni, svojevremeno BBC-jev dopisnik iz centralne Evrope i autor knjige "Pad Jugoslavije" je, pišući svoju novu knjigu, posetio pet kontinenata, ali je za polaznu tačku izabrao - Balkan:

"Krenuo sam od Balkana jer sam tamo ranije radio. Organizovani kriminal je bio sveprisutan. Najpre ga nisam posebno analizirao, ali sam shvatio da je organizovani kriminal na neki način uticao na svaku moju transakciju tokom jugoslovenskih ratova. Počeo sam tim pitanjem pobliže da se bavim i ustanovio sam da Balkan ima vrlo specifičnu ulogu u svetu organizovanog kriminala. Balkan je tranzitna zona za ilegalnu robu i usluge iz čitavog sveta. Ta roba i usluge traže svoje tržište, a to je, najčešće, Evropska unija. Droga, žene, ilegalna radna snaga, cigarete - sve to prelazi preko Balkana. Cigarete su me posebno zaintrigirale, jer su jeftine cigarete koje smo kupovali u Londonu finansirale paravojne jedinice koje su se sukobljavale na jugoistoku Evrope. Tada sam shvatio da je to samo vrh ledenog brega, ogromne paralelne globalne ekonomije i pratio sam niti koje su me sa Balkana odvele širom sveta".

Zlatni lanci oko vrata

Procvat organizovanog kriminala na Balkanu direktno je povezan sa krahom komunizma, ocenjuje Miša Gleni, i dodaje da taj fenomen u knjizi ilustruje primerom bugarskih rvača okićenih debelim zlatnim lancima oko vrata.

"Ako se sećate, pre 1989. i pada berlinskog zida, ko je uvek osvajao olimpijske medalje u rvanju ili dizanju tegova? Bugari ili Ukrajinici ili Rumuni! Dizači tegova su bili zvezde u komunističkoj Bugarskoj - dobijali su stanove i automobile, što je u to vreme bila velika stvar. Kada je komunizam krahirao, krahirale su i državne subvencije koje su im omogućavale takav život. Istovremeno, propali su i policija i pravosudini sistem, pa su rvači i dizači tegova stvari uzeli u sopstvene ruke. Postali su neformalna, privatna policija za oligarhe koji su počeli da se pojavljuju na sceni. Te tipove sa zlatnim lancima mogli ste da vidite širom istočne Evrope - bili su razmetljivi i nametljivi, i ponašali su se kao da je čitav svet njihov", kaže Gleni u razgovoru za BBC.

Sankcije: ishitren potez

Razvoju organizovanog kriminala na Balkanu posebno su pogodovali uslovi nastali raspadom bivše Jugoslavije i ratovi koji su usledili, ali ključan je bio jedan ishitren i promašen potez međunarodne zajednice, kaže Miša Gleni.

"Sankcije - najpre embargo na izvoz oružja, a potom i pune ekonomske sankcije protiv Srbije i Crne Gore - predstavljale su pravu katastrofu. Što se tiče sankcija, Srbija i Crna Gora su bile u stanju same da se prehranjuju - jedino nisu imale nafte. Oružje su već imale, to smo znali. S druge strane, sve zemlje u okruženju su imale oslabljene privrede, prolazile su kroz traumu tranzicije iz socijalizma u kapitalizam. Sankcije protiv Srbije, zemlje koja je za njih bila najvažnije tržište, sve su ih pogodile. Zavisili su od Srbije, a odjednom im nije bilo dozboljeno da s njom trguju! Organizovani kriminal je tako dobio priliku da preko noći stvori pan-balkansku mafiju, moćnu i snažnu. Sankcije su, dakle, imale katastrofalne posledice, ali mi na Zapadu smo morali da povučemo bilo kakav potez koji bi nam umirio savest zbog događaja u Bosni", kaže Gleni.

Pogrešan rezultat

Takva motivacija uvek će dati pogrešan rezultat, napominje sagovornik BBC-ja:

"U Klintonovoj administraciji je bilo ljudi koji su govorili da će sankcije imati katastrofalne posledice, ali su ih nadglasali sam predsednik Klinton i njegovi savetnici - u prvom redu Al Gor - koji su bili rešeni da svetu pokažu da nešto po tom pitanju rade. To je, rekao bih, dobar primer zakona nenamernih posledica - u želji da rešimo jedan problem, otvaramo veći problem na drugom mestu. O svojim političkim odlukama moramo, dakle, mnogo pažljivije da razmišljamo. U Iraku smo najbolje videli koliko se malo razmišlja o posledicama velikih političkih odluka", kaže na kraju razgovora za BBC britanski novinar i publicista Miša Gleni, autor nove knjige o organizovanom kriminalu širom sveta.