Odnosi sa javnošću i politika

Prirodne katastrofe, oružani sukobi, politička korupcija, pa i pretnje samom opstanku naše planete - sve su to bile, u manjoj ili većoj meri, najvažnije priče koje su mediji plasirali u javnost u proteklih godinu dana.

Dobrih vesti, dakle, kao da nema - ili one, možda, medijima nisu zanimljive?

Vlade država se, sa druge strane, trude da ne bude sve baš tako crno.

Kineske vlasti su, na primer, u avgustu mesecu, uoči kongresa Komunističke partije, medijima navodno naložile da javnosti prenose samo pozitivne informacije.

Najbolji od svih svetova

Isto tako, stanovnici bivšeg Sovjetskog saveza - ako su svojevremeno verovali državnim medijima živeli su u najboljem od svih mogućih svetova.

Andrej Ostalski iz BBC-jeve ruske redakcije kaže da dobro pamti to vreme:

"Sećam se da su nas na odseku za novinarstvo na mom fakultetu učili da i meteorološka prognoza može da bude u funkciji propagande. Nije trebalo insistirati na olujama i kišama u našoj zemlji, već na nepogodama u kapitalističkom svetu. Praktično je postojao embargo na loše vesti iz Sovjetskog Saveza", kaže on.

Međutim, nijedna vlada na svetu u današnje vreme ne preza od takozvanog "spina" - pozitivnog predstavljanja dogadjaja.

Dobra, ali neistinita vest

	Bagdad, "zelena zona"

Maja 2003. godine, na nosaču aviona Abraham Linkoln, pred kamerama i ogromnom transparentom sa natpisom "Ispunjena misija", američki predsednik Buš je rekao:

"Velike borbene operacije u Iraku su završene. U bici za Irak, SAD i njihovi saveznici su nadvladali".

Ispostavilo se da vest koju je saopštio predsednik jeste dobra, ali nije tačna.

Lens Prajs, savetnik za medije bivšeg britanskog premijera Blera, priznaje da je njegov posao praktično bila manipulacija infromacijama:

"Mene je jedna politička stranka - odnosno premijer - unajmila kako bih u medije plasirao što više pozitivnih informacija o vladi. To je često bio vrlo nezahvalan posao. Pogrešno je uverenje da su stručnjaci za odnose s javnošću, 'spin doktori' - a ja sam bio jedan od njih - u stanju da u javnost preko medija proture sve što im padne na pamet, odnosno da se spinovanjem izvuku iz svake krize. Tačno je da je Toni Bler, dok je bio u opoziciji, imao jako dobre veze u medijima. Mnogo je takozvanih 'dobrih vesti' o Bleru i laburistima u to vreme objavljeno u sredstvima informisanja. Međutim, kada dodjete na vlast, stvari se menjaju velikom brzinom - plasiranje spinovanih informacija ponekad liči na Sizifov posao".

Vladi se ne može verovati

Mediji, dodaje Lens Prajs, instiktivno polaze od toga da se vladi ne može verovati i da se iza njenih saopštenja uvek nešto krije.

	Toni Bler: majstor 'spinovanja'

Profesor novinarstva na londonskom univerzitetu Siti Edrijen Monk smatra da je ključni zadatak medija da u mnoštvu informacija koje pristižu sa svih strana razluče istinu od laži:

"Ako novinari treba da imaju neku ulogu, to je da proveravaju činjenice i da budu autentični tumači onoga što se dogadja u svetu. O tome da li su vesti dobre ili loše treba da sude čitaoci, gledaoci i slušaoci. Njihovo tumačenje daje vrednost samoj informaciji. Mediji nikako ne bi smeli da postanu branitelji statusa kvo, jer se time pretvaraju u puko propagandno oruđe vlade", kaže Edrijen Monk u razgovoru za BBC.