Nik Hoton Dopisnik BBC-ja iz Beograda

	Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić

Haški sud je sada od vlasti u Beogradu zatražio pomoć, nastojeći da ustanovi ima li istine u tvrdnjama da su sredinom devedesetih godina tadašnji američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk i Radovan Karadžić potpisali sporazum o Karadžićevom povlačenju iz javnog života, u zamenu za njegovo neizručenje Hagu.

Američki zvaničnici sve vreme energično insistiraju da u ovakvim tvrdnjama nema ni trunke istine, a BBC-jev beogradski dopisnik Nik Hoton krenuo je tragom ovih glasina, kako bi utvrdio da li u njima ima istine.

Nadeždin: video sam dokument

U jednom od beogradskih kafea, BBC-jevog dopisnika dočekuje prvi sagovornik.

Svojevermeno funkcioner u jugoslovenskom ministarstvu inostranih poslova, za vreme vlasti Slobodana Miloševića, Vladimir Nadeždin tvrdi da je video dokument kojim je utanačen dogovor i koji su potpisali Ričard Holbruk i Radovan Karadžić:

	Vladimir Nadeždin

"Bilo je to 1995. godine u zgradi Predseništva Srbije, gde je održan sastanak skoro cele delegacije koja je išla u Dejton . Sa američke strane su tu bili Ričard Holbruk i američki general Klark", kaže on.

Nadeždin dodaje da je Ričard Holbruk izvadio dokument i stavio ga na sto:

"Dokument je bio formata A4, sa zvaničnim zaglavljem Republike Srpske i kabineta predsednika RS. Jedna tačka je bila povlačenje Karadžića sa državnih funkcija, druga je bila njegovo povlačenje sa partijskih funkcija, treća povlačenje iz javnog života uopšte, i četvrta, najvažnija - da Hag nije nadležan za Radovana Karadžića. Potpis s leve strane bio je Karadžićev, a s desne strane Holbrukov. Pečatirano u Sarajevu 1995. godine, negde sredinom 1995. godine", priseća se Nadeždin.

Sedeli pored bazena

Da priče o sporazumu između Amerikanaca i tadašnjeg predsednika Republike Srpske nisu bez osnova tvrdi i nekadašnji Karadžićev prvi diplomata Aleksa Buha:

"Čini mi se da sam već rekao da se to dešavalo noću, između 18. i 19. jula, u dvorištu jedne vile na Dedinju. Sedeli smo pored jednog bazena, i toga se sećam", kaže Buha.

Ričard Holbruk, glavni američki pregovarač na Balkanu koji je, kombinacijom nagovaranja i energične "šatl diplomatije" doveo zaraćene strane u Bosni do poptisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, uživao je reputaciju diplomate koji ne beži od tvrdih pregovora, u kojima je često umeo da se koristi nediplomatskim metodama.

Pojedini dobri poznavaoci dešavanja na Balkanu u to vreme ne sumnjaju da bi Holbruk bio spreman da akterima događaja, pre svih Karadžiću i Miloševiću, svašta obeća ne bi li im ublažio strah od Haga, ali da je malo verovatno da bi za sobom ostavio dokumente kao trag.

Karadžić se drži dogovora

	Ričard Holbruk i Slobodan Milošević

Jedna od onih koji čvrsto veruju u suprotno je i ćerka jednog od dvojice najtraženijih haških optuženika, Sonja Karadžić:

"Otac nas je jednog dana pozvao u njegovu kancelariju. Bilo je to, mislim, kasno uveče 18. jula. Rekao nam je da je konačno sklopio dogovor, i da sada više nema zašto da se brine. On se i dalje drži svog dela tog dogovora", kaže ona.

U saopštenju dostavljenom BBC-ju iz kancelarije Ričarda Holbruka stoji da su tvrdnje o nekakvom sporazumu potpisanom sa Radovanom Karadžićem "gnusna laž", i da je Holbruk "iznenađen mogućnošću da se, kako se navodi, više veruje ratnom zločincu nego Sjedinjenim Držvama i ljudima koji su doneli mir na Balkan".

Haški sud je odlučio da se pozabavi iznetim tvrdnjama i u tome je zatražio pomoć nadležnih organa u Srbiji.

Vladimir Vukčević, republički tužilac za ratne zločine kaže da je molba iz Haga uvažena:

"Mi ćemo da proverimo navode koji se pojavljuju u javnosti oko postojanja tog sporazuma. Tužilaštvo Haškog tribunala je to inciralo da zajdnički uradimo, dakle, inicijativa je došla s njihove strane", rekao je Vukčević za BBC.

Malo verovatno da postoji dokument

Britanski pregovarač na Dejtonskoj mirovnoj konferenciji, Polin Nevil Džons, misli da je malo verovatno da postoji tajni dokument kojim se Karadžiću garantuje da neće biti gonjen za ratne zločine:

	Pregovori u Dejtonu

"U Dejtonu se pregovaralo sa srpskom vladom, i predstavnici Srba u Bosni nisu smatrani licima sa kojima valja kontaktirati, odnosno nisu tretirani kao legitimna pregovaračka strana. Ceo pregovarački proces odvijao se direktno sa Miloševićem, koji je razgovarao u ime Srba. Ideja da su se paralelno sklapali bilo kakvi dogovori sa čelnicima Srba u Bosni je, po mom mišljenju, malo verovatan. Sa druge strane, Ričard Holbruk je, uostalom kao i svi mi, energično zastupao stav da ratne zločince treba izvesti na sud - što je uostalom bio i jedan od ciljeva pregovora u Dejtonu. Zato mi se čini da je nemoguće da je on činio nekakve ustupke."

Polin Nevil Džoins ukazuje na to da postoji još jedan razlog zbog kojeg treba sumnjati u verodostojnost cele priče. Ako dokument zaista postoji, zašto ga Karadžić ne pokaže, pita bivši britanski diplomata:

"To parče papira bi, u američkom političkom kontekstu, moglo da stvori enormnu štetu, i zato sumnjam da bi iko pri zdravoj pameti - a Ričard Holbruk je to svakako bio - stavio svoj potpis na jedan takav dokument", kaže za BBC glavni britanski pregovarač na pregovorima u Dejtonu, Polin Nevil Džons.