Jedan od autora izveštaja o klimatskim promenama kaže da su sada prvi put prikupljeni empirijski podaci koji pokazuju da klimatske promene pogađaju sve kontinente

Izveštaj je prvi dokument Ujedinjenih nacija u kojem se konkretno govori o nekima od mogućih posledica klimatskih promena.

Globalno otopljavanje će se osetiti u svim delovima sveta, ali će neki regioni biti više pogođeni od drugih, kaže jedan od autora Martin Peri:"Arktik, zbog velikog zagrevanja, podsaharska Afrika, zbog suša, mala izolovana ostrva zbog porasta nivoa mora idelovi Azije na maloj nadmorskoj visini, gde žive milijarde ljudi".

Do 2080. godine nestašice vode vladaće u delovima sveta u kojima će tada živeti izmedju milijardu i 3 milijarde ljudi.

U nekim delovima sveta suše će izazvati glad u drugima će klimatske promene dovesti do poplava ili do širenja bolesti.

	Poplave, suše, oluje samo su neke od opasnosti koje bi, kažu autori izveštaja, klimatske promene tokom narednih decenija mogle da donesu pre svega najsiromašnijim delovima sveta

I najteže će biti siromašnim zemljama i pojedincima, kaže Radžendra Pačauri, predsedavajući Panela Ujedinjenih nacija za klimatske promene:" Najviše su ugroženi i najteže će biti pogođeni najsiromašniji među siromašnima. U tu kategoriju spadaju i siromašni u bogatim zemljama. To su ljudi koji su najmanje u stanju da se prilagode posledicama klimatskih promena i zbog toga borba protiv globalnog otopljavanja postaje globalna obaveza".

Ukoliko globalno otopljavanje ne bude zaustavljeno posledice neće osetiti samo ljudi.

Jedno od upozorenja iz izveštaja je da bi čak 30 odsto biljnih i životinjskih vrsta moglo da izumre.

Tačka na kojoj taj rizik postaje ozbiljan dostiže se ako prosečna temperatura na planeti poraste do nivoa od 2 ili 3 stepena Celzijusa iznad prosečne temperature iz vremena pre industrijske revolucije.

Bogati neće izbeći posledice ukoliko ništa ne preduzmu   Jedan od autora izveštaja o klimatskim promenama Salimul Huk

Prosečna temperatura na Zemlji, u ovom trenutku, je za 0.8 stepeni viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi masovono počeli da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi.

Upozorenja iz ovog izveštaja na kojem je radilo oko dve i po hiljade naučnika, moraju se uzeti ozbiljno kaže jedan od autora Salimul Huk:"Bogate zemlje ovo moraju ozbiljno da shvate i da smanje emisiju štetnih gasova. Takođe su dužne da pomognu siromašnim zemljama koje nemaju dovoljno resusra da se nose sa posledicama. Optimista sam, nadam se da će shvatiti da je ovo opasnost koja preti čitavom svetu. Bogati neće izbeći posledice ukoliko ništa ne preduzmu".

Uprkos upozorenjima o mogućim katastrofalnim posledicama, dogovoriti se oko toga ko će za koliko smanjiti emisju gasova izazivača globalnog otopljavanja nije lako.

Neke zemlje strahuju da bi ako smanje potrošnju energije usporile svoj ekonomski razvoj.

Nove tehnologije za proizvodnju energije bez ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova postoje, ali su za sada ili skupe ili nedovoljno razvijene da obezbede onoliko energije koliko je čovečanstvo naviklo da dobija iz fosilnih goriva.

Izvestan broj naučnika koji su učestvovali na skupu u Briselu kažu da su iz izveštaja čak izbačena upozorenja o mogućim najdramatičnijim posledicama.

Na blažim formulacijama su navodno najviše insistrali Amerikanci, Kinezi, Rusi i predstavnici Saudijske Arabije, zemalja koje su ili veliki potrošači ili veliki proizvođači fosilnih goriva.

Izveštaj će, do junskog samita G8 odnosno grupe osam najrazvijenijih država, biti dostavljen svetskim liderima.