Slobodan Topović BBC, London

	Profesor Čandler: Evropska integracija BiH, zbog spoljnih uticaja, nema mnogo dodirnih tačaka sa onim što žele tamošnji političari

Kako tvrde lokalni analitičari, nepomirljivost naklonosti Harisa Silajdžića ka većoj centralizaciji i eliminaciji entiteta i Dodikovog pominjanja referenduma o nezavisnosti RS ne sluti na dobro, pre svega kada je reč o evropskoj budućnosti BiH.

Bosansko-hercegovački stručnjaci strahuju i da bi moguća dalja politička radikalizacija mogla da blokira proces reformi, što je preduslov za mogući ulazak zemlje u Evropsku uniju.

Raskorak

Međutim, kako za BBC procenjuje Dejvid Čandler, profesor međunarodnih odnosa u Centru za demokratske studije londonskog Univerziteta Vestminster, evropska integracija Bosne i Hercegovine, zbog spoljnih uticaja, nema puno dodirnih tačaka sa onim što misle ili žele tamošnji političari.

"Građani Bosne nisu konsultovani o produženju mandata kancelarije visokog predstavnika u BiH, kao što ih niko nije ni pitao šta misle o planovima da se juna iduće godine, uz uspostavljanje daleko direktnije uloge Evropske unije u BiH, to telo ugasi. Politika u Bosni i Hercegovini je, u zavisnosti od toga kako na nju gledate, na sreću ili nažalost, velikim delom svedena na retoriku i pozorište. U samoj Bosni ne postoji tolika koncentracija ovlašćenja i odlučivanja i bilo bi pogrešno poistovećivati retoriku i pozorište sa realnošću, pogotovo kada su u pitanju stvarne želje ljudi i realna moć političara da utiču na događaje i da ih oblikuju", ističe profesor Čandler.

Preterivanje

	Sarajevo tokom rata i danas

Profesor Čandler smatra i da su razlike između političara u BiH vrlo često preuveličane, kao i da su bošnjački i srpski političari u većini slućajeva primorani da igraju ulogu, koja im je poverena.

"Ako se pozabavimo tokom rasprave o sprovođenju reformi, stranka Milorada Dodika je prvo pristala na veću centralizaciju, da bi potom ljudi poput Harisa Silajdžića konstatovali da to nije dovoljno. Oni, dakle, s jedne strane, nastupaju kao centralisti, a istovremeno se protive reformama, tvrdeći da se one navodno ne protežu dovoljno duboko i žele da smesta ukinu Republiku Srpsku. Stranke u BiH imaju malo uticaja na formiranje tamošnje politike i jedini način da utiču na biračko telo jeste da izgovaraju krupne reči i iznose preterane tvrdnje. Mnogi bi mogli da kažu da su i izjave, koje stižu od međunarodne zajednice ili od visokog predstavnika Kristijana Švarc Šilinga, da je budućnost BiH u rukama njenih građana, jednostvano varka", ocenjuje Čandler.

Preoblikovanje protektorata

Sagovornik BBC-ja u najavljenom gašenju kancelarije Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini vidi preoblikovanje postojećeg međunarodnog protektorata.

"Desiće se to da će otvoreni diktat Visokog predstavnika, koji je nametao zakone i smenjivao političare, zameniti proces evropejizacije institucija vlade BiH. Direktorat za evropske integracije, pažljivo nadziran i finansiran od strane Evropske unije, donosiće zakone i predlagati ih parlamentu BiH. Bosanski političari neće imati mnogo izbora, jer će, ako žele da nastave putem ka Evropi i da i dalje primaju međunarodnu pomoć i podršku, morati da potpišu tamo gde im se kaže. Ako ste političar u BiH, nije bitno da li ćete nešto potpisati da ne biste bili smenjeni ili zbog pretnje da će vam biti uskraćeni evropski put i finansijska pomoć. Proces odlučivanja će i dalje biti hijerarhijski ustrojen, a spoljne sile će i dalje pisati i uvoditi zakone", procenjuje profesor Čandler.

Brojno stanje snaga EUFOR-a

Profesor Dejvid Čandler i najavu ministara odbrane Evropske unije sa sastanka u Finskoj o mogućem smanjenju brojnog stanja snaga EUFOR-a posle nedeljnih izbora u Bosni i Hercegovini, tumači realnim stanjem na terenu.

"Stanje na terenu pokazuje da u BiH ima zaista malo problema i da nema potrebe za teško naoružanim vojnim snagama. Mislim da su se one u BiH i nalazile prevashodno zato da bi Evropska unija, a pre nje NATO, sami sebe ubedili kako rade nešto dobro i korisno, jer Bosni toliki broj stranih vojnika zaista nije potreban. Problem Bosne i Hercegovine uostalom i nije prekomerni nacionalizam, već duboko razočarenje i pesimizam u tamošnjem društvu. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da veliki broj građana, posebno mladih, želi da napusti zemlju. Čak i ovi izbori, kako se naglašava, poslednji pod vlašču visokog predstavnika, pokazuju da je politički proces, udavljen tolikim uticajem međunarodnih institucija i administratora, sveden na običan teatar", ocenjuje za BBC Dejvid Čandler, profesor međunarodnih odnosa u Centru za demokratske studije londonskog Univerziteta Vestminster.