Bosna i Hercegovina

Birano je rukovodstvo na svim nivoima, koje će voditi zemlju u godini u kojoj je najavljen prestanak rada Kancelarije visokog predstavnika - koja je od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. u ime međunarodne zajednice vršio nadzorn toka mirovnog procesa u zemlji.

Članovi novog Predsedništva BiH

Prema prvim, nepotpunim rezultatima koje je Izborna komisija saopštila oko ponoći - poznati su najverovatnioji članovi novog tročlanog Predsedništva BiH.

To će biti Nebojša Radmanović iz Republike Srpske (član Stranke nezavisnih socijaldemokrata aktuelnog premijera Milorada Dodika) i Haris Silajdžić (iz Stranke za BiH) kao predstavnik Bošnjaka iz Federacije BiH.

Kad je reč o mestu predstavnika hrvatskog naroda iz Federacije BiH u Predsedništvu zemlje, u ranim jutarnjim časovima u ponedeljak još nije bilo poznato da li je više glasova osvojio kandidat HDZa Ivo Miro Jović ili Socijaldemokrata Željko Komšić.

Tokom izborne kampanje, g.Silajdžić - koji je smenio Sulejmana Tihića iz SDA u Predsedništvu - zalagao se za veću integraciju entiteta formiranih Dejtonskim sporazumom, dok se g.Radmanović suprotstavljao takvoj ideji.

Odziv bolji nego na prošlim izborima

Izborna komisija je saopštila da je odziv bio viši nego na prethodnim izborima jer je i broj registrovanih birača u spiskovima bio veći - i da je prema nepotpunim podacima glasalo oko 43,96 odsto birača.

Politička struktura BiH je još podeljena po nacionalnim granicama, a BBC-jev dopisnik u toj zemlji kaže da su - uprkos siromaštvu i visokoj nezaposlenosti - izbornom kampanjom dominirala pitanja u vezi sa nacijama i nacionalizmom.

Konačni rezultati izbora se očekuju tokom meseca - a birani su članovi tročlanog Predsedništva, entitetskih parlamenata i regionalnih vlada.

Izlaznost velika od jutra

Jedan predstavnik vlasti rekao je našem dopisniku da je izlaznost u prvih nekoliko sati bila čak za pedeset odsto veća nego na prethodnim izborima, održanim pre četiri godine.

Na parlamentarnim izborima kandidovano je 36 političkih stranaka, osam koalicija i 12 nezavisnih kandidata.

Ove godine je za izbore registrovano 2.736.886 glasača u BiH, a izborni proces će nadgledati 349 međunarodnih promatrača iz Malezije, Rusije, Avganistana, Kosova, Španije i Saveta Evrope.

Kancelarija Visokog predstavnika za BiH, koja nadgleda implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, trebalo bi da bude zatvorena sledeće godine.

Uprkos tome što je od potpisivanja sporazuma u Dejtonu prošlo jedanaest godina, predizbornom kampanjom dominirala je, sa stanovišta međunarodne zajednice, iznenađujuće oštra nacionalistička retorika onih stranaka i političkih figura koje su do sada smatrane umerenim.

Radikalna reakcija

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i lider Partije za demokratski progres iz Republike Srpske, Mladen Ivanić, naoštrenu atmosferu uoči izbora objašnjava neuspehom sprovođenja programa ustavnih reformi čiji je cilj bio stvaranje efikasnije države, a koji su isposredovale Sjedinjene Države:

	Mladen Ivanić

"Nacionalna retorika se ove godine pojavila ne toliko zbog izbora, koliko zbog pada i propasti ustavnih amandmana. Partije iz Sarajeva su izašle i rekle da nikada neće glasati za amandmane dok god se njima ne bude ukinula Republika Srpska. Pokušali su, maltene, da legalizuju i predstave kao normalan taj zahtev za ukidanje, a u takvim uslovima odgovor iz RS morao je biti radikalan. Rečeno je - ako vi tražite ukidanje, onda ćemo mi tražiti referendum", smatra Ivanić.

Puno političke mudrosti - za posle izbora

Mladen Ivanić smatra da će posle izbora biti potrebno puno političke mudrosti da bi se smirile rasplamsane nacionalne strasti:

"Mislim da je za čitavu Bosnu i Hercegovinu najbolje rešenje uvažavanje Dejtonskog sporazuma, prihvatanje činjenice da je Republika Srpska entitet u BiH, i zadržavanja nivoa njene samostalnosti koji postoji danas i kojim smo zadovoljni. Onda mislim da neće biti problema. Veštačko insistiranje na Bosni i Hercegovini, posebno partija iz Sarajeva, kao da na neki način tera Srbe dalje od BiH. Mislim da je to vrlo, vrlo pogrešno i vrlo opasno za dugoročnu političku stabilnost u BiH."

Gašenje funkcije Visokog predstavnika

	Kristijan Švarc-Šiling

Izbori u BiH su važni i zbog toga što je za sledeću godinu najavljeno gašenje funkcije Visokog predstavnika međunarodne zajednice, sa širokim ovlašćenjima koja uz nju idu - sve do diskvalifikacije političara i stranaka za koje smatra da ugrožavaju i rade suprotno Dejtonskom mirovnom sporazumu. Trenutno se na tom položaju se nalazi nemački diplomata Kristijan Švarc-Šiling, koji kaže da je razočaran zbog nesprovođenja reforme Ustava.

On dodaje da je ta reforma neophodna da bi se od BiH stvorila stabilna, održiva i moderna država - odnosno, da je status kvo neprihvatljiv:

"Ako ja odem i ugasim kancelariju Visokog predstavnika, nestaće jedina institucija koja može da deblokira ćorsokake u ovoj zemlji! Istovremeno, reforma ustava je neophodna, i nju moraju da sprovedu ovdašnji, domaći političari. Oni moraju da preuzmu odgovornost, a Ustav mora da bude prilagođen današnjoj situaciji. Cilj sadašnjeg najvišeg zakonskog akta BiH, koji je proistekao iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, bio je da se prekine rat, a ne da se stvori moderna i efikasna država."

Bosanski političari su sposobni

	Muslimanske izbeglice tokom rata u Bosni

Kristijan Švarc-Šiling se ne slaže do kraja sa procenom da bosanski političari neće biti u stanju da se dogovore i upravljaju zemljom posle predviđenog gašenja kancelarije Visokog predstavnika međunarodne zajednice u prvoj polovini sledeće godine:

"Mislim da je po pogrešna ocena. Oni jesu sposobni za to, iako je možda predviđeni rok suviše kratak. Konačnu odluku o gašenju kancelarije Visokog predstavnika donećemo posle izbora, odnosno posle formiranja vlade i konstituisanja parlamenta, i kada vidimo šta će te nove vlasti uraditi po pitanju reforme Ustava, ali i policije. Ti preduslovi su neophodni. U suprotnom, gašenje kancelarije Visokog predstavnika bi bilo neodgovorno, jer bi u zemlji nastala anarhija. To nije u interesu ni ove države, ni njenih naroda. Bio bi to krajnje neodgovoran potez međunarodne zajednice", kaže Kristijan Švarc-Šiling na kraju razgovora za BBC.