Bosna i Hercegovina

Izveštači BBC-ja iz Bosne javljaju da je izlaznost birača veća nego ranije.

Jedan predstavnik vlasti rekao je našem dopisniku da je izlaznost u prvih nekoliko sati bila čak za pedeset odsto veća nego na prethodnim izborima, održanim pre četiri godine.

Na parlamentarnim izborima kandidovano je 36 političkih stranaka, osam koalicija i 12 nezavisnih kandidata.

Ove godine je za izbore registrovano 2.736.886 glasača u BiH, a izborni proces će nadgledati 349 međunarodnih promatrača iz Malezije, Rusije, Avganistana, Kosova, Španije i Saveta Evrope.

Kancelarija Visokog predstavnika za BiH, koja nadgleda implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, trebalo bi da bude zatvorena sledeće godine.

Uprkos tome što je od potpisivanja sporazuma u Dejtonu prošlo jedanaest godina, predizbornom kampanjom dominirala je, sa stanovišta međunarodne zajednice, iznenađujuće oštra nacionalistička retorika onih stranaka i političkih figura koje su do sada smatrane umerenim.

Radikalna reakcija

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine i lider Partije za demokratski progres iz Republike Srpske, Mladen Ivanić, naoštrenu atmosferu objašnjava neuspehom sprovođenja programa ustavnih reformi čiji je cilj bio stvaranje efikasnije države, a koji su isposredovale Sjedinjene Države:

	Mladen Ivanić

"Nacionalna retorika se ove godine pojavila ne toliko zbog izbora, koliko zbog pada i propasti ustavnih amandmana. Partije iz Sarajeva su izašle i rekle da nikada neće glasati za amandmane dok god se njima ne bude ukinula Republika Srpska. Pokušali su, maltene, da legalizuju i predstave kao normalan taj zahtev za ukidanje, a u takvim uslovima odgovor iz RS morao je biti radikalan. Rečeno je - ako vi tražite ukidanje, onda ćemo mi tražiti referendum", smatra Ivanić.

Puno političke mudrosti - za posle izbora

Mladen Ivanić smatra da će posle izbora biti potrebno puno političke mudrosti da bi se smirile rasplamsane nacionalne strasti:

"Mislim da je za čitavu Bosnu i Hercegovinu najbolje rešenje uvažavanje Dejtonskog sporazuma, prihvatanje činjenice da je Republika Srpska entitet u BiH, i zadržavanja nivoa njene samostalnosti koji postoji danas i kojim smo zadovoljni. Onda mislim da neće biti problema. Veštačko insistiranje na Bosni i Hercegovini, posebno partija iz Sarajeva, kao da na neki način tera Srbe dalje od BiH. Mislim da je to vrlo, vrlo pogrešno i vrlo opasno za dugoročnu političku stabilnost u BiH."

Gašenje funkcije Visokog predstavnika

	Kristijan Švarc-Šiling

Izbori u BiH su važni i zbog toga što je za sledeću godinu najavljeno gašenje funkcije Visokog predstavnika međunarodne zajednice, sa širokim ovlašćenjima koja uz nju idu - sve do diskvalifikacije političara i stranaka za koje smatra da ugrožavaju i rade suprotno Dejtonskom mirovnom sporazumu. Trenutno se na tom položaju se nalazi nemački diplomata Kristijan Švarc-Šiling, koji kaže da je razočaran zbog nesprovođenja reforme Ustava.

On dodaje da je ta reforma neophodna da bi se od BiH stvorila stabilna, održiva i moderna država - odnosno, da je status kvo neprihvatljiv:

"Ako ja odem i ugasim kancelariju Visokog predstavnika, nestaće jedina institucija koja može da deblokira ćorsokake u ovoj zemlji! Istovremeno, reforma ustava je neophodna, i nju moraju da sprovedu ovdašnji, domaći političari. Oni moraju da preuzmu odgovornost, a Ustav mora da bude prilagođen današnjoj situaciji. Cilj sadašnjeg najvišeg zakonskog akta BiH, koji je proistekao iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, bio je da se prekine rat, a ne da se stvori moderna i efikasna država."

Bosanski političari su sposobni

	Muslimanske izbeglice tokom rata u Bosni

Kristijan Švarc-Šiling se ne slaže do kraja sa procenom da bosanski političari neće biti u stanju da se dogovore i upravljaju zemljom posle predviđenog gašenja kancelarije Visokog predstavnika međunarodne zajednice u prvoj polovini sledeće godine:

"Mislim da je po pogrešna ocena. Oni jesu sposobni za to, iako je možda predviđeni rok suviše kratak. Konačnu odluku o gašenju kancelarije Visokog predstavnika donećemo posle izbora, odnosno posle formiranja vlade i konstituisanja parlamenta, i kada vidimo šta će te nove vlasti uraditi po pitanju reforme Ustava, ali i policije. Ti preduslovi su neophodni. U suprotnom, gašenje kancelarije Visokog predstavnika bi bilo neodgovorno, jer bi u zemlji nastala anarhija. To nije u interesu ni ove države, ni njenih naroda. Bio bi to krajnje neodgovoran potez međunarodne zajednice", kaže Kristijan Švarc-Šiling na kraju razgovora za BBC.