Gospođica Marpl u svom 'pozorišnom izdanju'

Iako nema sumnje da je Herkul Poaro, penzionisani begijski policajac, najpoznatiji književni detektiv u delima Agate Kristi, ne smemo da zaboravimo ni na tihu, ali izuzetno pronicljivu bakicu Džejn Merpl, koja se prvi put predstavila publici pre tačno 75 godina.

Ova dobroćudna bakuta obično rešava i najzamršenija ubistva - dok pije čaj, ili okopava baštu.

Džejn Merpl osvojila je srca čitalaca već prilikom prvog pojavljivanja u romanu "Ubistvo u vikarijatu", objavljenom 1930. godine, a engleska glumica Džoan Hikson se proslavila igrajući g-đu Merpl u televizijskoj ekranizaciji dela Agate Kristi.

Talenat za rešavanje zločina

Gospođica Merpl živi u mirnom engleskom selu Sejnt Meri Mid. Ona je nepretenciozna, izuzetno pristojna usedelica, ali ima izuzetan talenat za rešavanje i najzamršenijih slučajeva ubistava.

Mir engleskog travnjaka i šolje čaja sa prijateljima često prekidaju telefonski pozivi u kojima ona saznaje o misteroznim nestancima, trovanjima ili beživotnim telima, koja zbunjuju čak i Skotland Jard.

Metode kojima se u 'odmotavanju klupka zločina' služi gospođica Merpl, kako to ističe Maksim Jabukovski, vlasnik londonske knjižare 'Murder One' ('Ubistvo broj jedan') specijalizovane za krimiće, veoma je jednostavan - ona, onako usput, postavlja tu i tamo koje pitanje, i tako dolazi na pravi trag:

"Ona je zapravo sasvim slučajno postala detektiv. U prvom romanu u kojem se pojavljuje, 'Smrt u vikarijatu', predstavljena je kao pomalo dosadna bakica koja voli da ogovara.

Agata Kristi je čak smatrala da je tokom karijere prilično 'ublažila' lik gospođice Merpl, koja je na neki način postala 'univerzalno simpatična bakica'.

Smatram da ljudi prema njoj gaje velike simpatije zato što ona nema neke nadnaravne intelektualne sposobnosti, voli da sluša pikanterije iz tuđih privatnih života, a i sama prenosi tračeve - i pri svemu tome jednostavno ume da sabere dva i dva."

Oličenje borbe za pravdu

	'Pravda u penziji': gospođica Merpl u televizijskom programu BBC-a

Gospođica Merpl se pojavluje u ukupno dvanaest romana i dvadeset kratkih priča Agate Kristi i omiljena je ne samo u Britaniji, već i širom sveta.

Među njenim obožavaocima su književne legende poput francuskog pisca Rolana Barta i italijanskog spisatelja i teoretičara Umberta Eka.

Novinar i pisac Johan Hari smatra, međutim, da ni sama Agata Kristi nije mogla da predvidi da će 'gospođica Merpl' biti do te mere uticajna:

"Dela Agate Kristi imaju potpuno neverovatan odjek. Kada su gerilci iz pokreta Tupamaros 1970. godine kidnapovali britanskog ambasadora u Urugvaju, ispostavilo se da su oni gospođicu Merpl imenovali za svog počasnog predsednika, uz obrazloženje da je ona oličenje pravde.

A onda više nije ostao niko

U koncentracionom logoru Buhenvald, jevrejski zatvorenici su, oslanjajući se isključivo na moriju, postavili delo 'A onda više nije ostao niko' - objašnjavajući da im je ono pružalo nadu i podsećalo ih da u svetu ipak ima pravde.

Pored toga, treba imati na umu da je Agata Kristi najprodavaniji pisac posle Boga. Dakle, s izuzetkom Biblije, ni jedan autor nije prodao više knjiga širom sveta." - kaže Johan Hari.

Agata Kristi, dodaje Johan Hari, prikazuje svet u najboljem, gotovo savršenom svetlu. Zli i nepošteni ljudi, koji remete to savršenstvo, bez izuzetka bivaju uhvaćeni i izvedeni pred lice pravde.

Ona koristi magičnu formulu, sa pametnim zapletom i neverovatnim obrtima, i pri svemu tome, uprkos činjenici da je u centru svakog romana neko ubistvo, stičemo utisak da negde, ipak, postoji svet koji je u suštini pošten, i u kome ljudi mirno i bezbedno spavaju...