Medju ozbiljnim kandidatima za svetsko čudo je i Tadž Mahal

Nominovani su kineski zid ali i kip slobode u Njujorku, dvorac u Versaju ali i Ajfelova kula, zdanje sidnejske opere ali i Crveni trg.

Jedan od brojnih predloga je i Tadž Mahal, mauzolej u Agri, sagradjen u 17. veku i projektovan kao grobnica za suprugu jednog indijskog vladara.

Autor ideje o novih sedam svetskih čuda, švajcarski avanturista Bernard Veber iskoristio je upravo Tadž Mahal koji je preleto u balonu da bi propagirao kampanju.

Da je simpatizere našao i u vladi u Nju Delhiju govori i podatak da mu je prelet dozvoljen iako je vazdušni prostor iznad mauzoleja u Agri vojna zona zabrane leta:

"Naišli smo na podršku indijske vlade jer i indijske vlasti smatraju da je izbor sedam novih svetskih čuda fantastična zamisao. Uostalom oni i ne kriju da bi voleli da i indijsko čude bude potvrđeno kao jedno od sedam izuzetnih svetskih zdanja.

Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da lepota Tadž Mahala prevazilazi prefinjenost same građevine. Tadž Mahal je i simbol ljubavi i strasti što je prepoznatljivo svuda u svetu."

Bernard Veber kaže da bi najidealnije bilo da se među sedam novih svetskih čuda nađu građevine ili spomenici sa svih kontinenata. Svima je, objašnjava oza BBC ovaj Švajcarac, dozvoljeno da predlažu zdanja podignuta pre 2000. godine, odnosno pre novog milenijuma tako da je mogućnost izbora dosta široka.

Suštinski cilj ovog projekta je da stvori sedam trajnih simbola jedinstva i sveta koji poštuje i uvažava svoju kulturnu raznovrsnost.   Bernard Veber

Veber je ubeđen i da bi svet današnjice bio siromašniji bez sedam novih svetskih čuda:

"Suštinski cilj ovog projekta je da stvori sedam trajnih simbola jedinstva i sveta koji poštuje i uvažava svoju kulturnu raznovrsnost. Radeći na ovom projektu došao sam i do jednog praktičnog zapažanja.

Čini se naime da je 7 upravo onaj broj nekih stvari koji je prosečnoj osobi, uz mali podsticaj, najlakše da zapamti. Izbor sedam novih svetskih čuda, koji smo inicirali, predstavlja podsticaj za nezaborav."

Do kraja novembra 2005. godine svet će moći da se odluči kojih sedam od dvadeset pet kandidata, kojima dominiraju građevine, premda ima i statua, a tu su i jedan zid i jedan most, može da se podiči titulom svetskog čuda.

Jer, kako podseća Bernard Veber, tvorac prvobitnog spiska bio je samo jedan čovek:

"Bio je to Filon Vizantinac, poreklom iz Atine. Filon je bio konstruktor koji je putovao širom tada poznatog sveta. Po povratku u Atinu govorio je svojim sunarodnicima koja bi sve zdanja i spomenike trebalo da vide.

Tako da prvi spisak zapravo i nije bila lista svetskih čuda već u suštini prvi pravi turistički vodič u istoriji čovečanstva."

Ako je sigurno skupo i maltene neizvodljivo danas obići sva predložena zdanja, daleko je i lakše i jeftinije dati svoj glas nekom od već podnetih predloga ili predložiti nešto novo.

Internet stranica kampanje za izbor novih svetskih čuda je: www.n7w.com