 |
|
|
| |
| Četvrtak, 18. decembar 2003. - Objavljeno 05:37 GMT |
| |
| BBC intervju: "Ključni problem Dejtonskog sporazuma je u tome što je nametnut od spolja" |
"Sporazum bez istinske saglasnosti tri naroda" |
|
Povodom najnovije inicijative Evropske unije Dejvid Čendler, profesor međunarodne politike na univerzitetu Vestminster i autor knjige "Bosna, lažiranje demokratije posle Dejtona", u razgovoru za BBC podseća da je Dejtonski sporazum, otkako je sklopljen 1995., stalno menjan i dopisivan:
"Na žalost, sporazum je menjan u pravcu davanja sve većih ovlašćenja međunarodnim nadzornicima, pa smo tako došli u situaciju da je samo ove godine, osam godina posle Dejtona, visoki predstavnik, mimo volje političkih predstavnika tri naroda i njihovih parlamenata, nametnuo stotinak zakona".
Ključni problem Dejtonskog sporazuma je, po mišljenju Dejvida Čendlera, u tome što je nametnut od spolja, bez istinske saglasnosti naroda u Bosni i Hercegovini.
Stvorena je veštačka država, sa veštačkim institucijama, koje se ne pitaju ni za najosnovnije stvari - poput valute, zastave, himne, ustava.
I predlog evropskih parlamentaca uklapa se, dodaje BBC-jev sagovornik, u tu matricu:
"To je krajnje tehničko i birokratsko vidjenje problema. Oni zastupaju stav da su u BiH problem političari, dok, po mom mišljenju, stvari stoje upravo obrnuto.
Preterano strano mešanje otežava uspostavljanje funkcionalne države. Tamo gde visoki predstavnik odlučuje o svemu, nema mesta normalnom političkom životu i odgovornosti.
Kada bi predložene reforme obezbedile da se čuje glas naroda, to ne bi bilo loše. Medjutim, i ovoga puta stvari se nameću spolja.
Uz dužno poštovanje, mislim da ti parlamentarci ne shvataju stvarne probleme s kojima se suočava Bosna i Hercegovina".
Dejvid Čendler ne misli da je rešenje u većoj centralizaciji:
"U stvari, Bosna i Hercegovina je već centralizovana. O svemu odlučuje Pedi Ešdaun, koji ima neograničena ovlašćenja, pa tako može bez prava žalbe da smenjuje legalno izabrane narodne predstavnike.
Teško je zamisliti veću centralizaciju od one koja trenutno postoji u BiH".
Postavlja se pitanje da li bi predlog evropskih parlamentaraca, koji ide u pravcu ukidanja entiteta, možda olakšao definisanje konačnog statusa Kosova, odnosno eventualno otcepljenje te pokrajine od Srbije, bez težih posledica po Bosnu i Hercegovinu:
"Ne verujem da bi uticao na Kosovo, jer se njime ne menjaju spoljne granice Bosne, niti se nametnutim ukidanjem entiteta postiže veća kohezija te zemlje.
Otcepljenje jednog dela Srbije i Crne Gore i dalje bi nosilo velike opasnosti po stabilnost regiona,"izjavio je profesor Čendler za BBC. |
|
|
|
|
