 |
|
|
| |
| Sreda, 09. april 2003. - Objavljeno 10:27 GMT |
| |
|
Pregovori koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma |
|
Gabrijel Partoš
BBC-jev analitičar za jugoistočnu Evropu |
 |
 |
|
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun doneo je značajne izmene ustava jednog od dva bosanska entiteta, Republike Srpske.
Ešdaun je ukinuo Vrhovno veće odbrane i uklonio sve odrednice vezane za državnost iz ustava Republike Srpske.
Promene su uvedene istog dana kada je predstavnik bosanskih Srba u tročlanom predsedništvu, Mirko Šarović, podneo ostavku pre nego što je lord Ešdaun trebalo da ga smeni sa položaja zbog navodnog učešća u aferi oko prodaje oružja Iraku.
Kako će ove promene uticati na bosanske Srbe i šanse da se ubrza re-integracija Bosne i Hercegovine?
"Nagrađeni" separatisti
Dejtonski mirovni ugovor podelio je Bosnu na dva polu-nezavisna entiteta na etničkoj osnovi: Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvatsku federaciju. Bio je to dogovor koji su žestoko kritikovali oni koji su podržavali multietničku i integrisanu Bosnu.
Njihov argument je bio da dogovor na taj način nagrađuje separatiste, a pre svega bosanske Srbe koji su krenuli u pravljenje sopstvene države na ruševinama Bosne a na kraju dobili nešto što je ličilo na državu po svemu osim po imenu.
Prema Dejtonskom sporazumu, oba entiteta imaju svog predsednika, vladu, parlament i policiju, čak i sopstvenu vojsku.
Entitetima je dozvoljeno da uspostave specijalne odnose sa bosanskim susedima--u slučaju Republike Srpske, sa Jugoslavijom, odnosno sada sa Srbijom i Crnom Gorom.
Lord Ešdaun je sada pokrenuo niz mera kako bi se smanjila moć--realna i simbolična--republike bosanskih Srba.
Šarović je podneo ostavku očekujući smenu |
Išla su mu na ruku dva skandala u koje je bila umešana vojska Republike Srpske i njeni politički mentori.
Špijunaža
Prvi od ovih slučajeva bio je poslovni dogovor o prodaji oružja Iraku koji je bacio senku na fabriku za proizvodnju aviona, Orao, u Republici Srpskoj.
U pitanju je bio jasan slučaj kršenja sankcija.
U drugom, skorijem incidentu, otkrivena je operacija špijuniranja koju je dugo sprovodila vojska Republike Srpske protiv međunarodnih organizacija koje učestvuju u sprovođenju mirovnog procesa u Bosni.
Špijuniranje ovih organizacija predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma koji zahteva saradnju a ne opstruisanje mirovnog procesa.
Lord Ešdaun je na to odgovorio ukidanjem Vrhovnog veća odbrane bosanskih Srba, koje je bilo umešano u oba skandala.
Uklanjanje Veća slabi jedan od političko-vojnih centara srpskog nacionalizma.
Centralna komanda
Lord Ešdaun i njegovi prethodnici pokušavali su da prebace odgovornost u vojnim i drugim pitanjima sa nivoa entiteta na nivo države.
Nakon nekoliko godina rasprave, vlada na nivou Bosne sada ima ministra zaduženog za bezbednost--mada se reč "odbrana" još uvek ne koristi.
Među najavljenim merama, biće osnovana jedna komisija koja bi trebalo da osmisli strukturu komande nad oružanim snagama u celoj Bosni.
Niz mera koje vode većoj integraciji |
Lord Ešdaun je takođe uklonio svako pozivanje na "državu", "nezavisnost" i "suverenitet" iz ustava bosanskih Srba.
U nekom smislu, ovaj potez je davno trebalo da bude napravljen. Nijedan od bosanskih entiteta nije države ali bosanski Srbi su dugo pokušavali da održe tu fantaziju, protiv odrednica Dejtonskog sporazuma.
Najnovije mere deo su dugotrajnog procesa izgradnje jedinstvene Bosne i slabljenja etničkog nasleđa rata.
Rat iscrpljivanja
Mere lorda Ešdauna predstavljaju deo administrativnog rata do iscrpljenja koji se vodi između zastupnika etničkog razdvajanja sa jedne strane i međunarodnih predstavnika sa druge.
Proces je do sada bio veoma spor--jedan po jedan mali korak--ali nepovratan i u jednom jedinom pravcu, rasformiranja ratnog nasleđa.
Kao rezultat toga, državne institucije Bosne ojačane su na račun dva entiteta. Osumnjičeni ratni zločinci su hapšeni a mnoge izbeglice vratile su se kućama.
Ma kako spore, ove promene su postepeno promenile odnos snaga , od ratnih separatističkih lidera i njihovih paravojnih pristaliac u korist zasupnika jedinstvene bosanske države.
Ostaje, međutim problem--više od 7 godina posle Dejtona--koliko će međunarodna zajednica ostati angažovana u Bosni i koliko dugo će održati vojno prisustvo dovoljno da spreči potencijalne nevolje.
Po prvi put, možda, posle rata, "zamor Balkanom" predstavlja veću opasnost nego tvrdokorni nacionalisti.
|
|
|
|
|
