 |
|
|
| |
| Nedelja, 16. mart 2003. - Objavljeno 12:31 GMT |
| |
| Najveća nestašica pitke vode u istoriji, procenjuju UN |
korišćenje prečišćenih otpadnih voda za navodnjavanje pomoglo bi da se problem reši |
|
Svetski savet za vodu objavio je studiju u kojoj ističe da će nestašica vode, dugoročno gledano, biti mnogo veći globalni problem nego što je to sada iračka kriza.
Polovina stanovništva neće imati dovoljno vode do 2025. godine, upozorava Svetski savet za vodu i poziva vlade svih zemalja sveta da očuvanje izvora čiste vode stave na listu svojih proriteta u narednih nekoliko godina.
Ujedinjene nacije procenjuju da oko dve milijarde ljudi trenutno nema pristup pitkoj vodi, niti minimalne sanitarne uslove za život.
|
|
|
|
 |
| |
Ključ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet. |
|
 |
|
Viljem Kosgrouv, potpredsednik Svetskog saveta za vodu |
|
Potpredsednik Svetskog saveta za vodu Viljam Kosgouv opisao je trenutno rukovođenje vodnim resursima kao zločin protiv čovečnosti.
"Najneodložniji problem jeste kako obezbediti čistu vodu i sanitarne uslove. Taj problem trebalo je da bude rešen još 80-tih godina što se nije dogodilo, a sada je već dostiglo razmere koje se ne mogu tolerisati. Istovremeno, veliki problem predstavlja loše rukovođenje postojećim vodnim resursima. Ukoliko se tim problemom zajednički pozabavimo, vode će biti dovoljno kako za sve ljude, tako i za održanje eko sistema na celoj planeti. Ključ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet," upozorava Viljam Kosgruv.
Tim problemom bavi se oko 10 hiljada stručnjaka, pretstavnika vlada i nevladinih organizacija, koji su se okupili na konferenciji o budućnosti svetskih zaliha pitke vode, koja je 16. marta počela u japanskom gradu Kjotu.
Glavna tema diskusije jeste kako povećati zalihe pitke vode, a ne naškoditi čovekovoj okolini.
Slaba politička volja
Nedostatak političke volje doveo je do toga da je svet suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom, ističe se i u izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom u februaru 2003. godine.
Izveštaj upozorava na mogućnost da sredinom ovog veka čak sedam milijardi ljudi bude suočeno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
|
|
|
|
| |
BORBA ZA VODU |
|
| |
• 6000 ljudi dnevno umre od dijareje
• Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine
• Količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka
|
|
| |
Reč je o najvećoj do sada sačinjenoj studiji o količinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju.
Mračna predviđanja UN
Predviđanja su prilično mračna.
bez vode, smanjiće se i proizvodnja hrane |
Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom.
U izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena.
U narednih dvadeset godina, ističe se u Izveštaju Ujedinjenih nacija, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu.
Prečišćavanje otpadnih voda ključno
Svakog dana se u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada.
|
|
|
|
| |
NAJKVALITETNIJU VODU IMAJU |
|
| |
• Finska
• Kanada
• Novi Zeland
• Velika Britanija
• Japan
• Norveška
• Rusija
• Južna Koreja
• Švedska
• Francuska
|
|
| |
Najveći deo raspoložive pitke vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane.
Veliki deo toga mogao bi da se sačuva, kažu Ujedinjene nacije, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.
Izveštaj sadrži i spisak zemljalja, rangiranih prema kvalitetu vode kojom raspolažu i sposobnosti da situaciju poprave.
Prilično iznenađujuće, ali na dnu spiska se nalazi Belgija, dok je Velika Britanija na četvrtom mestu.
Kvalitet vode u Srbiji i Crnoj Gori nije meren, a ta zemlja je 47 od 180 država, rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.
|
|
|
|
|
